Након успешног сакупљања лековитог биља, важно га је адекватно складиштити. Микроорганизми се у лековитом биљу јављају као последица неадекватног сакупљања, чишћења, недовољног сушења и неповољних услова током транспорта и складиштења.

Проблеми складиштења лековитог биља слични су као и код других пољопривредних култура, а битна разлика је у року трајања биолошки вредних састојака лековитог биља из разлога што је њихова употреба ограничена до неких 18 месеци. Овај податак је значајан због примене хемијских мера у заштити лековитог биља од штетних организама због каренце.

Складиштење лековитог биља је значајна фаза у његовој преради и постоје два начина складиштења: краткотрајно и дуготрајно складиштење. Краткотрајно складиштење односи се на транспорт биљака и траје од неколико сати до једног или два дана и тада као проблем може да се јави механичко оштећење као и оштећења од прегревања. Најзначајније методе које се користе у циљу правилног краткотрајног складиштења су већина физичких, хемијских и биолошких метода које се иначе примењују и приликом чувања хране (термички третмани, сушење, дезинсекција, закишељавање...).

Дуготрајним складиштењем се одржава квалитет производа и тада најзначајнију улогу имају просторије за складиштење које морају да испуне одређене услове. У складиштима лековитог биља присутне су различите врсте штетних организама и присуство било које врсте штетних организама захтева низ превентивних и на крају хемијских мера. Ако се редовно не спроводе заштитне мере, за кратко време долази до пренамножења штетних организама. За заштиту од патогена могу да се користе неке физичке (висока и ниска тмпература, ниска релативна влажност, јонизујуће зрачење), механичке (одређене препреке за штеточине) и билошке (примена предатора и паразита).

Ове методе често нису довољне и зато после следи интегрална заштита која се спроводи током целе године и подразумева рационалну употребу пестицида уз строгу контролу примене. Углавном се примењује фумигација у специјаним коморама
за ту намену. Након овог хемијског третмана роба се пребацује у магацине где се чува до момента пребацивања у производне погоне, а затим у магацине готових производа где се спроводи влажна дезинсекција једном месечно или према потреби. Мера влажне дезинсекције је безопасна што се тиче резидуа јер се не третира сама роба.

Присуство штеточина у складиштима доприноси измени температуре и влаге ускладиштених производа што доводи до развоја гљива и то најчешће оних које стварају микотоксине. Сузбијање складишних штеточина индиректно решава проблем микотоксина. Неколико хемикалија је већ у употреби док се за неке испитују механизми дејства. Најчешће коришћене хемикалије су хлор и хлор диоксид. Водоник пероксид је успешан у елиминацији бактерија са опреме за прераду биљног
материјала. Лековито биље и његови производи морају да буду здравствено исправни да би се касније примениле хемијске мере у склопу интегралне заштите ако је то нужно.

Izvor: agromedija.rs
Аутор: Дипл. инж. Сандра Милетаковић

Како заштитити складиштено лековито биље