U organskoj proizvodnji preventino delovanje radi sprečavanja truležnih procesa daje mnogo bolje rezltate u odnosu na naknadno lečenje

U gajenju paradajza, paprike, tikvica , krastavca, a naročito kod jagode ponekad se prilikom zrenja plodovi oštećuju i trule, ili im rod u potpunosti izostaje. 

Kod zdravih i vitalnih biljaka manje su izraženi problemi ili oštećenja, ali kod oslabljenih i neuhranjenih najčešće problem nastane i pri normalnim klimatskim uslovima.
Uzrok nastajanja truleži je najčešće gljivično oboljenje botritis, koje nastaje na plodovima u fazi pred sazrevanje ili kada su plodovi već u potpunosti zreli. Javlja se u vidu sivih oblasti na plodu koje obično prvo zahvataju donji deo ploda i šire se ka peteljci. Takođe, formiraju se i braon i mrke pege, ali i oblasti koje podsećaju na gnjile delove i razvijaju se unutar ploda i kod peteljke. Ponekad i sama promena nijanse boje ploda pokazuje da je u pitanju početak razvoja truleži. Na primer kod tikvica  plod od svega nekoliko centimetara već poprima žutu ili narandžastu boju.

Jedan od najvažnijih razloga za nastajanje truležnih procesa je taj što se stvaranjem biljnih šećera u plodovima obezbeđuje potrebna hrana za plesni, kvasce i gljivice koji stvaraju trulež. Truležne procese na biljkama pospešuje povećanje vlage koje je najčešće prouzrakovano čestim i obilnim kišama, kao i povišena temperatura i vlaga u istom periodu.

Drugi razlog nastajanja truleži ploda je fiziološka slabost biljke, odnosno, nedostatak hrane i vlage.  Takođe, nepovoljno utiču i oscilacije u prihranjivanju i navodnjavanju kao što su: zalivanje biljke jednom nedeljno, odnosno, neredovno; zalivanje većom količinom vode od potrebne; gajenje biljaka u plasteniku koji se ne provetrava, pa se biljke pregrevaju tokom dana a prehlađuju tokom noći.

Treći razlog mogu biti i same sorte ili vrste povrća, čiji plodovi rastu do većih dimenzija ili imaju slabiju pokožicu ploda. Ako plod dodiruje vlažnu zemlju ili su plodovi nagomilani pa se dodiruju, onda se na mestu dodira u kombinaciji sa dejstvom vlage stvaraju pogodni uslovi za stvaranje truleži.

Preventiva je svakako u organskoj bašti opcija koju treba praktikovati, obzirom da je naknadno lečenje uvek problem koji se teže rešava. Saveti u prevenciji su sledeći:

- odaberite sorte koje su se pokazale kao otporne prema truleži plodova; To su plodovi manjih dimenzija ili stare sorte od sopstvenog semena prilagođene uslovima proizvodnje;
- saditi biljke na zemljištu bogatom kalcijumom koji doprinosi jačanju pokožice i tkiva na biljkama, što povećava njihovu otpornost. Za obogaćivanje zemljišta dodavati izmrvljene ljuske jajeta u jamu gde se povrće sadi;
- kalcijum treba dodavati i biljkama tokom gajenja. Jednom mesečno biljke prihranjuju tako što se zalivaju  rastvorenim organo-kalcijumom ili ljuskama od jajeta koje su predhodno odstojale dve nedelje u vodi.
- razmak između biljaka treba da bude nešto veći. To obezbeđuje više vazduha, provetrenost i osunčanost, daje zdrave biljke. Osetljive biljke treba saditi pojedinačno, raštrkane po vrtu;
- soda-bikarbona je sredstvo koji sprečava širenje truleži. U 5 l vode dodati dve punije supene kašike sode-bikarbone i pola čase mleka, i time prskati biljke dva puta mesečno. Soda-bikarbona je bogata kalcijumom i uklanja spore gljivica. Mleko pomaže lepljenju sode bikarbone na list;
- pepeo drveta se može potopiti u vodu i koristiti kao jak bazni rastvor. Prskanjem plodova tokom večeri sprečava stvaranje plesnjivosti. Dve kašike pepela od drveta sipati u 5 l vode, pustiti da odstoji jedan dan, a zatim procediti i prskati;
- dodavanje kreča u prahu u količini od 3 kg/Ar  prilikom jesenje obrade, obogaćuje zemljište u vrtu za jednu sezonu. Dogodine treba opet dodati novu količinu kreča.

Izvor:agromedia.rs

Prirodno sprečavanje truleži kod povrća i jagodičastog voća