Знамо их под различитим именима: мисирке, бисерке или морке, а најчешће их се сетимо неколико дана пред Ускрс јер су тад њихова јаја најтраженија по пијацама и велетрговинама. Ипак, наћи ће се на трпези само оних који су много раније мислили о њима и квалитету њихових јаја.

Узгој ове врсте живине на простору Србије има занемарљив удео. Постоји мали број фарми и озбиљних одгајивача. На срећу, међу живином у нашим сеоским домаћинствима могу се наћи и мисирке, али их неретко има и у двориштима на периферији града. То су живахне и бучне птице, али нису захтевне за чување. Ова прелепа животиња живи по свом полудивљем утврђеном циклусу.

Ко су и одакле долазе мисирке?
Мисирке потичу из западног дела Африке, где и данас живе у јатима, слободно, у природи. Интензивно се гаје још у Индији, Кини, САД-у, Француској, Мађарској и Италији. Питоме су задржале одређене особине дивљих предака, што и отежава њихово узгајање. Кад се гаје у слободном простору, њихова главна карактеристика је да скривају своја гнезда.

Кад треба да се излегу млади пилићи, женка прави гнездо на неком неприступачном, скровитом и људском оку неупадљивом месту, и врати се јату тек након 26-28 дана, колико је потребно да се пилићи излегу.
Мисирке имају малу главу која није покривена перјем, са рожним изражајем на врху, а лице им је занимљиве плаво-беле боје. Имају кратак врат и тело које је покривено густим перјем, беле, смеђе, сиве или плавичасте боје. Било које боје да је перје, украшено је седефастобелим тачкама. Мисирке имају дуге ноге и реп који је увек окренут надоле. Одрасле коке су тешке до 2 кг. Мужјак и женка се разликују по звуцима којима се оглашавају и по величини рожнатог израштаја, који је код мужјака већи

Главна карактеристика мисирки је да су стално у покрету и да могу да пређу у току једног дана и по више од 10 км, али пошто не воле да лете, то чине само у случају непосредне животне опасности. Ноћу ћете их наћи искључиво на отвореном и то најчешће на неком ниском дрвету.

 Месо и јаја ових птица су прави специјалитети

Месо ових кокошака спада у специјалитете и по укусу је најсличније месу фазана или препелица, тамније је боје од кокошијег, богатије протеинима, минералима и витаминима, а самим тим има и вишу цену на тржишту. Још једна важна карактеристика је да ове птице имају знатно већи удео белог меса у трупу.

Јаја мисирки су у односу на кокошија хранљивија, ситнија, са тврђом и пегавом љуском, што их чини неодољивим за малишане у време ускршњих празника. За годину дана једна мисирка може да снесе у просеку око 70 јаја, али мањак на тржишту настаје зато што не носе целе године, већ само у периоду од марта до новембра
Морке штите територију од грабљивица.

Њихова важна карактеристика је да су по природи увек на опрезу и штите територију јаким испуштањем гласова упозоравајући околину на појаву грабљивица у својој близини.

Такође, због својих карактеристика могу да се укључе у органску производњу и тако је олакшају. Оне никад не чепркају по станишту, већ само кљуцају и све док има инсеката у близини, не дирају засаде и не кљуцају по њима.

Теорија каже да је један мужјак морке довољан за више кокоши, али искуства одгајивача кажу да је боље да на једног мужјака дође само једна кокош. Одгајивачи још истичу да кад стигну мали пилићи, мужјак и женка живе као права породица. Кад је женка одсутна, мужјак води рачуна о пилићима, али и читава јата воде рачуна о целокупном подмлатку.
Искуства још показују да су мисирке одани пријатељи и како чувају себе и своје легло, тако чувају и домаћина. Изузетно су вредне и имају велики значај у пречишћавању земљишта. Увек цвркућу и за њих важи да су брбљиве птице, што се нарочито примећује кад крену на неко дрво на легало - онда се стално дозивају и испуштају различите звуке.

Као доказ за њихову интелигенцију и сналажљивост прилажем и своје искуство да их је немогуће фотографисати. Чим се приближите, креће акција и трка у којој оне уз велику помпу побеђују!

Izvor: agromedija.rs

Вредне морке - шанса за зараду, али и за разоноду!