Sadnja paprika na otvorenom najčešće počinje sredinom maja, a upravo je to idealno vreme za isprobavanje metode koja poslednjih godina postaje pravi hit među evropskim baštovanima

Reč je o nemačkoj tehnici poznatoj kao Hugelkultur ili hugelkultura- sistemu podignutih organskih gredica koji gotovo u potpunosti eliminiše kopanje, rahljenje zemlje i naporno plevljenje. Osim što značajno smanjuje fizički rad u bašti, ova metoda stvara optimalnu mikroklimu za uzgoj paprika, čak i na manjim parcelama, a mnogi tvrde da prinos može biti gotovo dvostruko veći.

Uzgoj paprika na otvorenom često je povezan sa temperaturnim stresom, naglim isušivanjem zemljišta i osetljivošću biljke na vremenske promene. Upravo zato Hugelkultur privlači sve više pažnje jer stvara prirodno toplo, rastresito i vlažno zemljište koje savršeno odgovara kulturama koje vole toplotu.

Hugelkultur podrazumeva izradu povišenih gredica čija je osnova trulo drvo i organski materijal koji se postepeno razgrađuje. Metoda dolazi iz sveta permakulture i zasniva se na ideji da se prirodni organski materijali vraćaju zemlji, gde se vremenom pretvaraju u izuzetno plodno zemljište bogato hranljivim materijama.

Zahvaljujući tome, ovakve gredice s godinama postaju sve kvalitetnije i produktivnije, bez potrebe za intenzivnim dodavanjem đubriva ili stalnim obrađivanjem zemlje. Jedna od najvećih prednosti Hugelkultura jeste povećanje prostora za sadnju. Biljke se ne sade samo na vrhu gredice, već i uz njene stranice, što omogućava znatno bolju iskorišćenost prostora u odnosu na klasične baštenske gredice.

Organski materijal unutar gredice ponaša se poput sunđera- upija vodu i postepeno je otpušta korenu biljaka. Tokom sušnih perioda ovakve gredice zahtevaju i do tri puta manje zalivanja od standardnih zasada. Evropski agronomi ističu da u takvim uslovima koren paprike prodire 20 do 30 odsto dublje, što biljku čini otpornijom i snažnijom.

Još jedna velika prednost ove metode jeste to što se gotovo svi materijali mogu pronaći u sopstvenom dvorištu.

Za izradu gredica mogu se koristiti oborena stabla, granje, drvna sečka, pokošena trava, staro seno, lišće, biljni ostaci i organski kompost. Osim što je reč o održivom načinu baštovanstva, ovakav pristup predstavlja i odličan način recikliranja prirodnog otpada. Kako se organski materijal razgrađuje, u zemlji se stvara prirodan ciklus hranljivih materija koji iz godine u godinu dodatno hrani biljke.

Suzbijanje korova u Hugelkultur gredicama postiže se jednostavnim malčiranjem površine slamom ili senom.

Na taj način gotovo u potpunosti nestaje potreba za plevljenjem, dok je zemljište istovremeno zaštićeno od isušivanja i zbijanja nakon kiše. U donjim slojevima gredice brzo se razvijaju gliste koje prirodno prozračuju tlo i dodatno poboljšavaju njegovu strukturu. Tokom razgradnje organske materije oslobađa se i ugljen-dioksid u zoni korena, što ubrzava fotosintezu i doprinosi snažnijem rastu biljaka.

Iako sama izrada Hugelkultur gredice zahteva nešto više truda na početku, kasnije održavanje je minimalno. Kako se drvo i organski materijal raspadaju, zemljište postaje sve bogatije, pa nema potrebe za oranjem ni intenzivnim đubrenjem. Povišene gredice imaju dodatnu prednost jer se zagrevaju mnogo brže od tla u ravni bašte, piše Jutarnji.hr.

To znači da paprike ranije kreću sa rastom, a zahvaljujući toploti koja nastaje unutar organskog sloja, temperatura zemljišta može biti viša za tri do pet stepeni. Upravo taj „termički jastuk“ omogućava ranije formiranje pupoljaka i stabilniji razvoj biljke čak i tokom naglih promena vremena.Kako da napravite Hugelkultur gredice?Konstrukcija se slaže sloj po sloj.

Na dno se postavljaju velike grane, trupci ili drvna sečka. Preko njih dolaze slojevi pokošene trave, lišća i biljnih ostataka, a zatim kompost i plodna zemlja. Na kraju se formira humka visine između 25 i 40 centimetara.

Razgradnja organskog materijala unutar gredice prirodno zagreva zemlju i stvara idealne uslove za razvoj paprika. Prilikom sadnje preporučuje se razmak od najmanje 40 centimetara između biljaka, dok se u sadne rupe može dodati pepeo ili vermikompost. Zahvaljujući toploti i bogatstvu hranljivih materija, prvi pupoljci pojavljuju se i do nedelju dana ranije nego kod klasične sadnje.

Zanimljiv detalj ove metode uključuje i korišćenje starih najlonskih čarapa ili hulahopki kao potpore za biljke.

Elastični najlon se rasteže zajedno sa rastom biljke, ne oštećuje stabljiku i smanjuje stres izazvan mehaničkim pritiskom. Stručnjaci ističu da ovakva meka potpora omogućava granama da bez problema nose plodove teže od 400 grama.

Rezultat je zdravija biljka, stabilniji rast i obilniji rod- uz znatno manje rada nego u klasičnom baštovanstvu.

Agroinfo.rs/B06S 

Nemačka metoda sadnje paprika privukla pažnju baštovana: Bez kopanja do većeg prinosa