Poljoprivrednici su bankama u junu 2022. dugovali 82,4 milijarde dinara na ime pozajmica, što je za 5,8 odsto više nego istog meseca prethodne godine.

Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju i da se najveći rast agrarnih kredita beleži 2019. i 2020, kada su oni povećavani za 10,6 odnosno 12,7 procenta godišnje. 

I dok poljoprivrednici nisu baš mnogo radi da uzimaju bankarske pozajmice, skupa setva, donedavna zabrana izvoza pojedinih žitarica, ali i ne tako laka situacija u kojoj se agrar nalazi, primorali su mnoge da potraže finansijsku pomoć.

Ima i onih poljoprivrednika koji uzimaju kredite za razvoj i investiciju u proizvodnju. Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše deo kamate na takve pozajmice. Finansira se razvoj stočarstva, koji obuhvata nabavku životinja i premiju osiguranja stoke. Takođe, dotira se deo kamate kod investiranja u ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo. 

- Ovom podrškom obuhvaćena su i ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju, opremu, nabavku hrane za životinje - rekli su nam u Ministarstvu poljoprivrede. - U ovoj godini imamo potpisane ugovore o subvencionisanim kreditima sa 11 banaka i pet osiguravajućih kuća. Prošle godine je iskorišćeno ukupno 4.177 kredita, dok ih je u 2022. dosad odobreno 5.159.

Kako su nam rekli u resornom ministarstvu, fiksna kamatna stopa iznosi tri odsto na godišnjem nivou, odnosno jedan procenat za poljoprivrednike, koji žive i rade u otežanim uslovima, ili imaju najviše 40 godina. Ova stopa važi i za žene nosioce gazdinstava. Inače, ove godine, ko god je tražio kredit za nabavku veštačkog đubriva, nije mu zaračunavana kamata.

Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da su od ukupnog duga svih građana, u junu ove godine, poljoprivredni zajmovi činili šest odsto. Uporedna analiza UBS ukazuje da se kreditna aktivnost poljoprivrednika povećava iz meseca u mesec.
 
I dok su bankarima poljoprivrednici među omiljenim klijentima, oni nisu toliko radi da od njih traže novac na pozajmicu.

- Uzeo sam pare od banke da kupim đubrivo i pripremim zemlju za setvu - ispričao nam je Zoran R. iz Sefkerina. - Ova godina nije nimalo laka, a ni sledeća neće biti mnogo izvesnija. Najteže će biti da se vrati pozajmljeni novac, a naročito ukoliko i sledeća godina bude ovako teška, sa lošim prinosima i preskupim inputima.

Agroinfo.rs/novosti.rs

Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše deo kamate na pozajmice