Prethodna godina za agrar je bila vrlo specifična. Pojedine kulture su slabije rađale zbog sušnog perioda, dok su druge beležile rekorde. Cene hrane su porasle, a zarada od prodaje na inostranom tržištu porasla.

Iako se u prvi mah činilo da godina neće biti dobra za poljoprivrednike, 2021. mnoge je pozitivno iznenadila. Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je premašio pet milijardi dolara, što su najbolji rezultati u poslednjih dvadesetak godina.

Dušan Radanović iz Čuruga, master ekonomista sa stadom od 450 ovaca, smatra da je lane ovčarstvo bilo najisplativija grana stočarstva.

– Mislim na momentalnu cenu jagnjadi koja se kreće do 350 dinara sa PDV-om koju plaćaju otkupljivači. Poređenja radi, prošle godine u ovom momentu, cenovna razlika je nekih 150 dinara – kaže poljoprivrednik iz Čuruga Dušan Radanović.

Zbog suše, znatno su pali prinosi šljive i višnje. U ratarstvu su najviše stradali kukuruz i soja, ali im je cena rasla. Kukuruz je poskupeo gotovo za trećinu, soja za čak 60 odsto.

– Dolazim sa terena koji ima izuzetno sušan i peskovit teren, tako da su nam prinosi baš bili dosta loši. Cena je popravila malo situaciju, ali ne može da pokrije gubitak koji je nastao zbog slabog roda – napomenuo je poljoprivrednik iz Gardinovaca Đorđe Bečelić.

Poljoprivrednici koji su čuvali pšenicu pri kraju godine mogli su da zarade i do 40 odsto više nego u vreme žetve. Stručnjaci veruju da će ih to motivisati da više seju deklarisano seme, jer ga trenutno koriste na polovini njiva. Sa tzv. semenom sa tavana nismo konkurentni u izvozu.

– Mi imamo problem sa kvalitetom. Ove godine smo imali dosta razgovora sa kompanijama iz regiona zbog širenja berze na tržište regiona. I upravo kao najveći problem srpskog tržišta, srpske pšenice, izdvajaju kvalitet – kaže Miloš Janjić sa Produktne berze Novi Sad.

U 2021. poljoprivreda je zbog suše zabeležila pad proizvodnje od pet odsto. Kako u narednim godinama nedostatak padavina ne bi desetkovao rod, država obećava da će nastaviti da ulaže u sisteme za navodnjavanje. Aktivni su projekti 60–70 miliona evra. Trebalo bi da omoguće zalivanje dodatnih 150.000 hektara, i tada bismo navodnjavali više od pet odsto ukupnih površina u zemlji.

– Oni su opremljeni da mogu da budu dvonamenski. Ne samo da mogu da budu za odvodnjavanje, nego i za navodnjavanje. Država pored toga daje i novac, 50 odsto povrata za sisteme za navodnjavanje. Za tifone, pumpe, creva… To je posao države da obezbedi linijsku infrastrukturu i da pomogne poljoprivrednim proizvođačima da to što je napravljeno da mogu da iskoriste za navodnjavanje svojih poljoprivrednih površina – istakao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Uprkos padu prinosa i izvozu oko 4 odsto manje količine, od izvoza poljoprivrednih proizvoda zarađeno je više nego bilo koje godine u protekle dve decenije. To je isključivo rezultat skoka cene hrane u celom svetu.

– One čine polovinu – 52 posto ukupnog izvoza. Pale su količinski za šest posto, dok je vrednost izvoza povećana za 23 posto. Kada govorimo o voću, koje je druga kategorija po značaju, tu je još zanimljivija situacija: pad je bio oko tri posto, dok je vrednosno izvoz veći čak za 66 posto. Ako govorimo o tome ko je najbolje prošao, delom su to proizvođači, delom trgovine. S druge strane, neko je to morao da plati – to su potrošači. Oni su podneli taj poremećaj koji je zabeležen lane – rekao je Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

Međutim, sada su na udaru poskupljenja i poljoprivrednici. Procenjuju da će zbog visoke cene i nestašice mineralnih đubriva, polovinu dobiti iz prošle godine uložiti u repromaterijal za predstojeću setvu.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Rezultati poljoprivrede u godini za nama i očekivanja u novoj sezoni