Јапанска каки јабука најчешће се бере одмах после првих мразева, а у Србији се гаји већ двадесетак година.

Можда сте имали прилике да у дворишту вашег комшије, у време мразева, снега угледате црвени плод који и даље стоји на дрвету. Реч је о јапанској каки јабуци која се бере најчешће одмах после првих мразева, а у Србији се гаји уназад двадесетак година.
Одговара јој наша клима
Она долази из Јапана, има је и у појединим деловима Кине и прија јој континентална клима, па зато може да успева и на нашим просторима. Никола нам објашњава да се у Србији гаје само две сорте, док је у Америци и Јапану далеко већи број сорти, око десетак.

Важно је напоменути да каки тражи као и свака друга воћка суви терен на којем ће бити засађена. То наравно не значи да је не треба заливати током лета, већ да треба да се сади у растреситом земљишту. Какију пријају осунчана места, али само у првој години треба посебно обратити пажњу да се воћка заштити током зиме и мразева, јер може да се деси да дође до измрзавања.

Сади се као и свако воће

Јапанска јабука сади као и свако друго воће на које смо навикли у Србији. Величина рупе треба да буде величина кофе од 10 литара, а пожељно је да терен на који се сади претходно изорате, међутим ако планирате да је садите у дворишту, онда то није нужно. Ако пак планирате да правите воћњак, онда би нека ширина између редова била 4 до 5 метара, а 2,3 метра између стабала.

Први плодови до почетка садње се могу очекивати већ у другој години. Каки дрво иначе брзо расте и формира плодове, а када је у питању економски исплативи рок, то је онда у петој години, када би се са једног стабла могло убрати без проблема 15 килограма плода.

За каки није потребно велико улагање, јако је захвална за одржавање. Она је једна од врсти која готово да нема природног непријатеља који је напада, па се може гајити без употребе хемије, потребно је само мало вештачког ђубрива. Самим тим је погодна за гајење у органском воћарству.

Бере се после првих мразева

Често се дешава да људи који је гаје крену да је беру у октобру, што није добро јер онда каки има киселкаст укус и није довољно зрела.
Каки можемо да упоредимо са нашом мушмулом, која тек креће да се једе и бере после првих мразева. Јапанску јабуку је најбоље брати после првих мразева, након брања се одложе у гајбице у некој затвореној хладнијој просторији, и оне тек после десетак дана омекну и тада су добре за јело. Када је воћка онако тамно наранџаста и да иде ка црвеној, као и да је мека, тада могу да се беру. Оне саме могу да падну са дрвета тек у јануару, али се не препоручује да се чека до тада јер хоће птице да их нападају и оштете.

Као и свака воћка, саветује се да се и каки орезује, али уколико се то не уради, свакако ће дати добар плод.
Има доста плодова по једном стаблу, али каки има једну специфичност а то је да средином лета и у септембру одбаци добар део плода. То није ништа страшно, просто таква је физиологија биљке. Зато никада нећете видети неку ситнију јапанску јабуку, све су оне средње крупноће.

За шта је добра каки јабука?

Каки јабука може да се једе свежа, али су добри и густи сокови, слатко, каше за децу.Свеж плод или сок помаже код упале црева, поремећаја у варењу, код болести желуца, хипертензије. Богата је флавоноидима, нарочито кверцетином, који чува срце и кажу да смањује ризик од инфаркта. Богата је витамином Ц и јача имунитет, и препоручује код малаксалости. Не саветује се на празан стомак и конзумира се у умереним количинама, као и свака друга воћка јер садржи доста шећера. Осушени зрео плод се препоручује за бронхитис и суви кашаљ.

Саднице јапанске јабуке

Саднице ове воћке су скупље у односу на друге, јер је њихов процес производње доста дужи, око 3 до 4 године.До саме подлоге какија се тешко долази, семе дивљег какија се увози и оно има јако низак проценат клијања, па је и процес зато дуг. Цена се иначе креће од 800 до 1000 динара по једној садници.

Извор. бољаѕемља.рс/Никола Милојевић

Јапанска јабука каки – успева и у Србији