Sibirski kivi naziva se i „mali ili mini“ kivi, jer su mu plodovi nešto manje veličine, u odnosu na „standardni“ kivi. Actinidia argut ( sibirski kivi ) je voće koje potiče iz Azije

Sibirski kivi predstavlja višegodišnju biljku koja je  drvenasta i istovremeno se ubraja u sortu puzavica. Naziv " Sibirski" dobio je po tome što je vrlo otporan na nepovoljne vremenske uslove, pre svega na niske spoljašnje temperature, te se tako navodi da on može da podnese, čak i „ledene“ temperature od -30 ˚ C, po čemu se u osnovi i razlikuje od običnog kivija. 

Plod mu je  je veoma ukusan i sladak, ima ljusku koja je tamno zelene boje sa nekada i primesom ljubičaste, unutrašnjost mu je slična  kao i kod kivija na koji smo navikli. Sadržaj voćnog šećera u njemu daleko veći, i iznosi negde oko 20%, ukus mu je više sladak nego što je „kiselkast“.

Uzgoj sibirskog kivija

Važno da se zemlja u koju se sadi sibirski kivi pre svake sadnje dobro pođubri, nekim kompostom odnosno organskim đubrivom, i da se „bira ono tlo“ koje je već prirodno bogato i/ili mineralima ili organskim materijama, jer sibirski kivi ne voli zemljište koje je siromašno. 

Klimatski uslovi koji su najpogodniji za uzgoj sibirskog kivija, to su umerena klima i osunčana mesta ili pak područja koja su „senovita“, te treba izbegavati baš i prevelike nadmorske visine, i sibirski kivi saditi ili u ravničarskim ili u brdskim predelima.

Ukoliko se sibirski kivi sadi za „kućnu upotrebu“, najpogodnije ga je posaditi uz samu ogradu ili pak ako se ovo voće sadi u plantažama, treba napraviti  stubiće od drveta,ili drvene „merdevine“ uz koje loza biljke može da se neomateno penje tokom svog rasta i buja u toku razvoja. Najpogodniji razmak za sadnju sibirskog kivija je oko 5 metara, a vrlo je važno da  potpora za lozu biljke, budu visoki najmanje 1,5 – 2 metra.

Bitno je da se sadnice dobro navodnjavaju, obavezno tekućom vodom, na vreme i kvalitetno i orezuju, najčešće u zimu i u leto (slično kao kod prave vinove loze), a kako bi se sprečilo „širenje lastara“, i povećala količina i kvalitet plodova. Nakon sadnje, plodovi sibirskog kivija se mogu očekivati u proseku za 3 ili za 4 godine, mada je i zavisno od uslova i kvaliteta sadnica, nekada taj period i duži.

Jedna sadnica sibirskog kivija, može dati prosečno oko 50 kilograma plodova, a plodovi se ubiraju u mesecu oktobru i u novembru, i sazrevaju naizmenično.

Komercijalna prodaja sibirskog kivija u našoj zemlji nije zaživela, te se ova biljka najviše gaji ili kao ukrasna, ili pak kao vrlo zdrav i ukusan plod za ličnu upotrebu, te se zasađuje na manjim površinama ili  u okviru dvorišta ili okućnice.

Izvor:uzgajanje.com

Šta je sibirski kivi i koje su njegove osobine