Ако је судити према информацијама из Министарства трговине састанак српских министара – трговине, туризма и телекомуникација Расима Љајића и пољопривреде Бранислава Недимовића, који су се прошле недеље, у Анкари сусрели са министром пољопривреде и шумарства Турске Бекиром Пакдемирлијем и министарком трговине Рухсар Пекџан, био је успешан.

Предлог српске делегације, која је затражила повећање квоте за бесцарински извоз говеђег меса за додатних 5.000 тона, турска страна је, у начелу, прихватила а „коначан одговор биће саопштен после консултација унутар институција у Анкари“. У разговору је покренуто и питање добијања квоте за извоз говеђег меса са костима које до сада није било на режиму слободне трговине. Турски министри су обећали да ће убрзати ратификацију Споразума о слободној трговини (очекује се да се то догоди најкасније до краја октобра ове године) како би и остали производи из Србије што пре могли да се нађу на бесцаринском режиму. У овом тренутку уговорен је извоз око 45.000 тона сунцокретовог уља који би требало да стартује у септембру или октобру.
– Неспорно је да треба радити на отклањању административних баријера, односно обезбедити бесцарински извоз меса, али је такође веома важно створити услове за повећање броја грла. Ако хоћемо да будемо озбиљан партнер, онда морамо да инвестирамо у квалитетна расна грла – коментарише за Данас агроекономиста Милан Простран.

Наш саговорник не дели оптимизам министра Недимовића који је уверен да ћемо квоту од 5.000 тона, уговорену за 2018, реализовати до средине новембра јер за то, како каже, имамо капацитете. Поручује, такође, да морамо доста да радимо на репродуктивном материјалу како бисмо подигли сировинску базу. Насупрот томе, Простран сумња да ће произвођачи моћи да испуне договорене обавезе и подсећа да на тржиште ЕУ сада извозимо тек око 1.200 тона.

– Морамо бити реални. Јунећег меса нема довољно у Европи и ту је наша шанса да озбиљно, плански и дугорочно кренемо са узгојем, а затим и пласманом високостеоних јуница. Осамдесетих година прошлог века, на европско тржиште пласирано је 20.000 тона беби бифа. Нама се сада нуди црвено месо од крава расе „холштајн“, а требало би се оријентисати на „сименталке“. Ту су и друге, веома квалитетне, сорте попут „шароле“ и „лимусин“ којима се треба окренути, како би добили квалитетно месо које ће имати своје купце у иностранству – поручује Простран и додаје да Србија годишње произведе око 500.000 тона свих врста меса, а јунетина је само део те производње што указује да треба озбиљно порадити на повећању.
Према неким проценама да би се испунила квота од 5.000 тона јунетине намењене турском тржишту, потребно је око 10.000 говеда у тову. Укупни потенцијал којим Србија у овом тренутку располаже, креће се између 12.000 и 13.000 грла. Стручњаци процењују да би квота за извоз јунетине у Турску могла да повећа број грла говеда у тову за више од 30 одсто. Ово су охрабрујуће процене, нарочито имајући у виду да је у првих шест месеци ове године у Турску извезено тек око 600 тона јунећег меса, док је на тржиште Европске уније пласирано скромних 200 тона, што је знатно испод уговорене квоте од 8.700 тона.

Дуг пут до шницле

– Уколико желимо да остваримо договорени извоз, онда број квалитетних грла јунади и крава треба повећати бар на 1,5 милион. Подсетићу да у овом тренутку Србија располаже са око 800.000 грла товне јунади и крава, док је у нека боља времена, тај број премашивао два милиона. Треба, такође, нагласити да производни процес, који води до шницле и извоза, траје најмање три године. Дакле, то је озбиљан посао, који подразумева улагања у најквалитетнија грла и у који се мора ући плански – оцењује за Данас агроаналитичар Милан Простран.

Идеални услови за узгој говеда

Србија са својим равничарским и брдовито-планинским пределима има идеалне услове за развој говедарства. Иако има своје аутохтоне врсте говеда, краву бушу и домаћег српског бивола, најзаступљеније врсте говеда су холштајн и сименталске (у Србији заступљена од краја 19. века) расе. „Сименталка“ је највише заступљеност у централној Србији, чак 77,80 одсто, док је у Војводини присутна са око 46,66 одсто. Цена грла креће се од 1.500 до 2.000 евра.

Poljomagazin.com

Извоз говедине напредује