Udruženje odgajivača simentalske rase goveda u Kragujevcu pruža podršku svojim članovima da nastave proizvodnju

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Već 16 godina Udruženje odgajivača simentalske rase goveda u Kragujevcu opstaje i pruža podršku svojim članovima, stalno ih podstičući da se bave ovim poslom.

Udruženje ima 40 članova koji zajedničkim nastupanjem imaju siguran plasman mleka, mesa i ostalih proizvoda. Udruženje takođe obezbeđuje već godinu dana besplatno osemenjivanje krava za svoje članove, ali ih i podstiče da sa svojim grlima nastupaju na različitim poljoprivrednim sajmovima.

Goran Pantić se stočarstvom bavi više od 20 godina u selu Ilićevo kod Kragujevca. Pošto je 2000. godine postao tehnološki višak u fabrici “Zastava kamioni” krenuo je očevim stopama pa trenutno na farmi drži dvadeset visoko kvalitetnih grla simentalske rase goveda.

– Predajem dnevno oko 250 litara mleka mlekari “Megle”, cena je katastrofalna, 36 dinara je, a tom cenom niko od nas stočara u Srbiji nije zadovoljan pošto su skočile cene soje, kukuruza i mi radimo bez ikakvih prihoda, ni nulu ne pokrivamo. Realna cena mleka bi bila 50 dinara sa premijom od još deset dinara da bi mi mogli da se nekako uklopimo u toj proizvodnji. Sve više se farme gase, moja deca su završila škole i zaposlena su tako da dok sam ja živ da gasim sve ovo neću, boriću se do kraja dokle god budem mogao da radim – kaže Pantić.

Goranova grla se od 2015. godine takmiče na poljoprivrednim sajmovima i do sada je sa njima osvojio 18 pehara. Goran Pantić je i jedan od stalnih članova Udruženja odgajivača simentalske rase goveda Šumadija gde ostvaruje mnogobrojne pogodnosti.

– Dobro kvalitetno grlo prvo karakteriše genetika. Gledaju se leđa da budu prava, vime da bude vezano, noge pravilne. Znači, te tri ključne tačke su bitne, a genetika je presudna. Ja semena isključivo koristim iz Velike Plane, iz njihovog centra i to su sve bikovi koji su uveženi, svaka doza semena je 6.000 dinara i u svemu tome nam pomaže Udruženja Šumadija i ta semena dobijamo od njih, koliko ja doza uzmem toliko bude uplaćeno. Ima jedno godinu dana kako udruženje to radi i ja mislim da je Udruženje Šumadija trenutno jedno od najjačih udruženja u Srbiji, a to smo i dokazali i na republičkoj izložbi 2019. godine – priča on.

– Udruženje je nastalo pre svega da ljudi koji se bave proizvodnjom kravljeg mleka i mesa imaju siguran plasman, da mogu da prezentuju svoja grla na izložbama, da mogu da prodaju svoja grla i proizvode i to je uvek bio glavni cilj udruživanja. Kasnije je ovde u Kragujevcu osnovana i matična služba gde mi pokrivamo i veliki broj odgajivača sa selekcijom umatičenih grla, a naši članovi, ali i oni koji to nisu, ostvaruju preko udruženja i podsticaje od države. Mi smo kroz ovih 15 godina organizovali mnoga predavanja iz različitih oblasti od ishrane, veterine i svega ostalog gde su eminentni stručnjaci dolazili i na farmama naših odgajivača držali ta predavanja. Oni faktični imaju poklopljen ceo ciklus, od proizvodnje do plasmana i tu vide svoj interes da budu u ovom udruženju – rekao je Saša Kostić, direktor Udruženja odgajivača simentalske rase goveda Šumadija.

Udruženje odgajivača simentalske rase goveda Šumadija postoji u Kragujevcu od 2005. godine, ima 40 članova, a govedari kroz samo udruženje dnevno predaju i do četiri i po tone mleka. Udruženje je posebno ponosno na članove koji osvajaju šampionske pehare na sajmovima, te ih i na taj način podstiču da nastave svoju proizvodnju.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Udruženje odgajivača simentalske rase goveda u Kragujevcu pruža podršku svojim članovima da nastave proizvodnju

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Jedan turski farmer došao je na zanimljivu ideju kako da poveća mlečnost kod svojih krava, a eksperiment mu je bio u potpunosti uspešan.

Mlečna groznica je oboljenje krava koje se javlja u starosnoj dobi 5-10 godina. Grla koja su ranije imala ovu vrstu oboljenja mogu lakše ponovo da obole.

Šorthorn pripada najstarijim privredno značajnim tovnim rasama koje su nastale u 19. veku, i smatra se da je učestvujući u poboljšanju pojedinih rasa ili u stvaranju novih (šarole, rotbunt, luing i druge) imao najveći uticaj na svetsko tovno govedarstvo.

Na izbor odgovarajuće rase utiču različiti klimatski i hranidbeni uslovi, sistem držanja, stepen intenzivnosti u korišćenju, odgajivački ciljevi i sl.

Dobro planiran i izbalansiran obrok u stočarstvu može značajno doprineti smanjenju troškova.

U Kragujevcu je održana konferencija "Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva", pod pokroviteljstvom Nordijskog saveta ministara

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета