Kontroverza u nauci oko neobične države na Aljasci:Tvrdoglava Republika krava

Foto:pixabay

Foto:pixabay

Spletom različitih okolnosti nastala je takozvana Republika krava na ostrvu Čirikov u zalivu Aljaske, gde oko dve hiljade goveda slobodno tumara bez ljudskog nadzora.

Istovremeno se vodi međunarodni spor među naučnicima, ekolozima i stanovnicima Aljaske oko toga da li bi ovu državu trebalo ukinuti i iseliti stoku koja ugrožava autohtone biljne i životinjske vrste, ili joj priznati autonomiju jer je rogato stanovništvo u izolaciji i slobodi razvilo velike genetske prednosti.

Krave su dospele na crnu listu najtvrdokornijih ekoloških zagovornika zbog toga što prilikom preživanja hrane ispuštaju metan, jednog od vodećih negativaca u zagađivanju planete. Veterinari objašnjavaju da približno 95 odsto ovog gasa krave produkuju kada podriguju, a takvo njihovo ponašanje „za stolom“ godišnje „obogati“ vazduh sa oko 6,25 miliona tona metana samo u Sjedinjenim Američkim Državama. Američka stočarska industrija broji preko 90 miliona krava, ali ova cifra ne obuhvata oko dve hiljade goveda „otpadnika“, koja špartaju bez ljudskog nadzora na Aljasci.

Ona imaju sopstvenu državu na ostrvu Čirikov, nazvanu Republika krava. Ova državna tvorevina bez ustava i institucija već decenijama predstavlja spornu teritoriju oko koje se vode žustre polemike među naučnicima. Neki od njih, zajedno sa ekološkim aktivistima zahtevaju da se goveda isele sa ostrva, jer su domaće životinje kojima tu nije mesto i nanose štetu autohtonim divljim vrstama.

Drugi, pak, smatraju da bi ovim rogatim stanovnicima trebalo priznati autonomiju, zato što su zahvaljujući životu u izolaciji bez ljudskog nadzora stekli velike genetske prednosti. One bi mogle da se upotrebe za unapređenje stočarstva i promenu stočne hrane, kojom bi se značajno umanjilo ispuštanje metana tokom preživanja. Ovaj deo naučne zajednice ima podršku većine stanovnika Aljaske. Lokalci se protive iseljavanju goveda „slobodnog duha“ i dobrog zdravlja, jer u njima vide svoju polisu osiguranja od razornih stočnih bolesti, pa stoga i mogući izvor preživljavanja u kriznim situacijama.

Pogodnije za stoku nego za ljude
Čirikov je izolovano, vetrovito ostrvo u zalivu Aljaske, nalik na tundru. To je krajolik bez drveća, sa retkim niskim grmljem, visokom travom, močvarama i negostoljubivom obalom. Potok koji vijuga ka unutrašnjosti lokalci su nazvali reka Stiks, jer se prelaskom preko njega „ulazi u pakao“ sa gomilama živog peska.

Ostrvo je dobilo ime po ruskom istraživaču Alekseju Čirikovu, prvom Evropljaninu koji se 1741. godine iskrcao na obale Aljaske. Rusi su na celom području počeli da osnivaju kolonije, a u Čirikovu je bilo naseljeno oko sto stanovnika, od starosedelaca Aleuta do došljaka ruskog i zapadnoevropskog porekla. Dve decenije nakon što je carska Rusija prodala Aljasku Sjedinjenim Američkim Državama 1867. godine, kompanija Alaska Commercial se upustila u uzgajanje polarnih lisica i povremeno je dovozila stoku na ostrvo, kako bi radnicima obezbedila hranu.

Stočarska industrija na Čirikovu počela je ozbiljnije da se razvija od 1925. godine, zahvaljujući američkom preduzetniku Džeku Mek Kordu, koji je dobio dozvolu da napasa stada na javnoj površini. Njegova kompanija Chirikof Cattle je poslovala do šezdesetih godina prošlog veka, uz mnogo poteškoća, uključujući brojne brodolome, avionske nesreće i neispunjene ugovore. Potom je ostrvo Čirikov, u sklopu odluke da se delovi zemljišta na Aljasci vrate u državno vlasništvo, dodeljeno Američkoj službi za ribu i divlje životinje (USFWS), sa zadatkom da obnovi autohtone ostrvske vrste.

Ova institucija je nekoliko puta bezuspešno pokušavala da sa ostrva ukloni stoku jer ona uništava prirodna staništa i arheološka nalazišta. Pošto na ovom području odavno nema ljudskih naselja, goveda su podivljala i sva nastojanja da se krave i bikovi uhvate i prisilno isele završavala su nesrećno, brojnim ozledama i životinja i ljudi. Poslednji takav pokušaj odigrao se početkom ovog veka, da bi nadležni nakon toga digli ruke od ovakvih ambicija. Posle zahteva više građanskih i stručnih udruženja da se krave zaštite od maltretiranja, američki Kongres je 2013. naložio da se stoka na Čirikovu „ostavi na miru“.

Tako Republika krava tvrdoglavo opstaje sve do danas, nastavljajući da izaziva rasprave u javnosti i među naučnicima da li je ova neobična zajednica pošast ili blagodet.

Goveda proterala ptice
Oni koji bi da izvrše državni udar na krave, tvrde da je podivljala stoka počela toliko nepredvidivo da se ponaša da ugrožava sopstvenu vrstu, a još više drugi živi svet jer uništava uslove za njegov opstanak. Goveda gaze i razgrađuju obale potoka zbog čega umiru ribe, prekomerno jedu određene biljke i ogoljuju tlo, što ubrzava erozije. Iako su prvi kolonisti na ostrvo „uvezli“ i lisice, zečeve i veverice, ove životinje, za razliku o stoke, nisu opstale.

Ali naučnici i ekolozi koji se zalažu za iseljavanje krava sa Čirikova kao najveći razlog za to navode potrebu da se osiguraju staništa za ptice. Zahvaljujući ravnoj površini i činjenici da nema predatora, ovo ostrvo je dom za preko 20 vrsta morskih ptica, a na njega sleće i veliki broj ptica selica. Sa procenom da je od 1950. svet izgubio oko 230 miliona morskih ptica, što je pad od oko 70%, one predstavljaju jednu od najugroženijih vrsta. Morske ptice su, prema rečima biologa, od izuzetne važnosti za morske ekosisteme. Njihov izmet, poznat i kao gvano, predstavlja vilani sastojak u ishrani morskog sveta i može se koristiti kao komercijalno đubrivo.

Telesne funkcije morskih ptica prirodni su način prenošenja hranljivih sastojaka između morskih i kopnenih staništa. Oni oslobađaju visoke koncentracije azota i fosfora i proizvode veoma važne promene u životnoj sredini. Na primer, u ekosistemima koralnih grebena hranljive materije iz izmeta morskih ptica utiču na opstanak i veličinu brojnih vrsta riba, što je od značaja za ribarstvo. Ukratko rečeno, goveda mogu da pasu na brojnim mestima, dok su staništa za morske ptice daleko više uslovljena prirodnim karakteristikama poput onih koje poseduje Čirikovo.

Novo stočarstvo, ali bez Zakerberga
S druge strane, advokati optuženih krava kao argumente za njihov opstanak na ostrvu navode rezultate naučnih istraživanja da goveda na Čirikovu imaju jedinstvene genetske karakteristike, veoma malo povezane sa drugim vrstama. Ona najviše nalikuju jakutskim govedima, rasi koja je sve ređa i čiji je genetski materijal zato sve manje dostupan. Zbog izolovanosti i života koji se odvijao mimo ljudske brige, goveda na ovom ostrvu u zalivu Aljaske su razvila genetske varijacije koje su im pomogle da prežive u vrlo surovim uslovima. Ona su generalno izdržljivija, otpornija su na hladnoću i prilagodljivija u pogledu ishrane. To bi, prema mišljenju autora ovakvih istraživanja, moglo da se iskoristi za ukrštanja koja bi prenela pomenute osobine na druga stada.

Stoga pojedini naučnici predlažu kompromisno rešenje. Ono se zasniva na ideji da se stoka na Čirikovu vrati pod ljudsku upravu, kroz partnerstvo stočara i stručnjaka iz različitih naučnih oblasti. Cilj je da se uspostavi kontrola u ponašanju stada, kojom bi se stvorili uslovi za delotvornije obnavljanje autohtonih biljnih i životinjskih vrsta, a da se istovremeno očuva genetski potencijal goveda sa ostrva.

Republika krava bi tako doprinela unapređenju stočarstva, donoseći koristi i potrošačima i prirodi. Meso i mlečni proizvodi od stada sa „naprednijom“ genetikom bi bili kvalitetniji, a njihova veća prilagodljivost ishrani bi otvorila više mogućnosti za proizvodnju novih vrsta stočne hrane, koje bi značajno umanjile ispuštanje metana tokom preživanja. Među predlozima šta bi takva hrana trebalo da sadrži, naučnici još nisu stigli do domaćeg piva koje na svom imanju na jednom havajskom ostrvu proizvodi vlasnik kompanije Meta i stočar u povoju Mark Zakerberg. Naime, Zakerberg tvrdi preko društvenih mreža da će proizvoditi najbolju govedinu na svetu, zahvaljujući i tome što će svoje krave pojiti pivom koje sam pravi.

Agroinfo.rs/bif

 

Kontroverza u nauci oko neobične države na Aljasci:Tvrdoglava Republika krava

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Koliko se zadrži trenutna otkupna cena ili tovljenici uskoro poskupe, što stočari priželjkuju, moguće je očekivati da pojedini obori više ne budu prazni

Cene hrane za životinje, energenata, mineralnih đubriva, zaštitinih sredstava i transporta višestruko su uvećane u protekle dve i po godine, zbog pandemije koronavirusa i krize u Ukrajini, što je uslovilo smanjenu proizvodnju stočarskih proizvoda. Privrednici predlažu da se merama zaustavi pad u stočarskoj proizvodnji, koja kod nas predstavlja veliki potencijal.

Na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o utvrđivanju godišnjeg programa mera za sprovođenje odgajivačkog programa za 2022. godinu.

Broj krupne stoke u Srbiji opada. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2021, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2020, manji je ukupan broj goveda (za 3,0%), svinja (za 3,9%) i koza (za 3,6%), dok je veći ukupan broj ovaca (za 0,6%) i živine (za 0,7%).

Počelo je podnošenje zahteva za podsticaje u stočarstvu i to za tov junadi, jagnjadi, jaradi i svinja, kao i za podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov

Podnošenje zahteva za podsticaje u stočarstvu i to za tov junadi, jagnjadi, jaradi i svinja, kao i za podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov je počelo 1. februara i trajaće sve do 31. jula 2022. godine.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета