Jasmin je biljka koja pripada porodici maslina (Oleraceae), a ime joj potiče iz Persije.

Ovu biljku je najbolje gajiti u stakleniku gde može da naraste i do 5 metara. Postoji oko 20 različitih vrsta a karakteristika je ta da cveta tokom zime u januaru do marta meseca, a u kuću se može uneti samo tokom cvetanja. Postoje određene vrste kao npr.

Jasminum officinale koja je karakteristična što cveta leti, po čemu je poznata kao vrtna biljka, dok npr. Jasminum polyanthum predstavlja sobnu vrstu poreklom iz Kine, koja je doneta u Evropu 1981. Pored toga što se koristi zbog parfema, jasmin se takođe vrlo uspešno koristi i za pravljenje čajeva i sirupa, a zbog lepote njegovog cveta može se koristiti kao sobna biljka. Svoj cvet jasmin isključivo otvara tokom noći, a može se ubrati rano ujutru dok je cvet još zatvoren.

Postoji jako puno vrsta jasnima od kojih su najpoznatiji:

Zimski jasmin
Zimski jasmin (Jasminum nudiflorum) je biljka koja za vreme blagih zima cveta u period od januara do marta. Cvetovi su žute ili bele boje. Zanimlivost vezano za ovu vrstu jasmina je ta da je ovo jedina vrsta koja ne miriše. Raste u obliku grma koji može da naraste u visinu 3 m i širinu 3 m. Cvetovi su najčešće žute boje prečnika 2, 5 cm, bez mirisa i svaki od njih ima po 6 latica. Razmnožava se putem reznica mada se često pusti koren koji se ubira u proleće i stavlja u vazu. Može da se razmnožava i putem semena, međutim tada je setvu potrebno obaviti u stakleniku. Dosta brzo raste i nakon što se posada grane mogu da narastu do dužine 1 m. Orezivanje zimskog jasmina nije poželjno raditi često ali se preporučuje da se rezidba obavi u periodu nakon cvetanja.

Sobni jasmin
Sobni jasmin (Jasminum polyanthum) pripada porodici maslina, raste kao penjačica, a potiče sa dalekog Istoka. Cveta od januara do marta a karakteriše ga izuzetno jak miris. Odgovara mu svetlo mesto, zimi se čuva na temperature od 13°C, i to nikako u prostorijama sa centralnim grejanjem. Razmnožava se reznicama vrhova stabljika, koje se za rano cvetanje uzimaju u rano proleće a za kasno cvetanje u jesen. Čuvaju se na temperaturama od 16°C tri do četiri nedelje i kada se formira koren stavljaju se njih tri do četiri u posudu. 

Arapski jasmin

Arapski jasnim (Jasminum sambac) se vekovima gaji kao ukrasna biljka koja zbog svojih mirisnih cvetova neodoljivo podseća na cvet ruže. Cveta tokom proleća i leta i u toplim klimatskim uslovima, dok se u hladnijim klimatskim uslovima gaji uglavnom kao sobna biljka. Cveta tokom cele godine ako je u svetlom delu prostorije. Listovi ovog jasmina su veliki, sjajni, tamnozeleni sa istaknutim žilama, dužine do 3 cm. Cvetovi su sitni, zvezdastog oblika, bele do ružičaste boje, a ulje koje se dobje kao produkt nanosi se na kožu i služi kao aromatično i osvežavajuće sredstvo.

Osim spomenutih poznatih vrsta postoje još:

Jasmine sambuck: koga karakterišu jajoliki listovi, dok su cvetovi bele boje sa izraženim mirisom.

Jasmine aiborne: žbunastog izgleda kod kog se grane spuštaju prema dole što mu daje lep dekorativni izgled.

Jasmine ermine mantle: vrsta koja je u obliku grma širine veće od 1 m, sa izduženim listovima, a cvetanje otpočinje krajem maja.

Jasmine mont blanc: spade u vste sa patuljastim oblikom, sa izraženim kratkim listovima dužine 3 do 4 cm i kratkim cvetovima.

Jasmin je prvenstveno penjačica koja se penje tj. obmotava se oko bilo kakvog predmeta a vrlo lako i brzo može da prekrije tlo kao i velike površine. Pored gajenja na otvorenom može se gajiti u saksijama sa tim što je potrebno đubrenje jednom godišnje. Jasmin održavamo na taj način što orežemo cvetove nakon cvetanja. Međutim ukoliko uzgajamo zimski jasmin postoji opasnost da ovom merom dovedemo biljku u opasnost od niskih temperatura i zimskih mrazeva. Kako bi jasmin bolje cvetao u proleće ili jesen potrebno ga je orezivati tokom zime što češće. Sa druge strane zimski jasmin se takođe orezuje nakon cvetanja. Obe vrste mogu da "istrpe" veliko orezivanje, pod uslovom da su prerasle mesto gde se nalaze, ali treba imati u vidu da će biljkama trebati nekoliko godina da bi ponovo počele da cvetaju.

Štetočina jasminov moljac

Jasmin je izuzetno otporna biljka što se tiče bolesti a od štetočina koje je mogu napasti to su jasminovi moljci koji napadaju list i štitasta vaš koja se može ugnjezditi na njegovim granama na taj način može prouzrokovati čađavost grana ali to se dešava u retkim slučajevima. 
Jasminov moljac (Margaronia unionalis). Generalno nema veliki značaj kao štetočina jer nije globalno raspoređen odnosno javlja se na jako malom i ograničenom području. Na našim prostorima prisutan je isključivo na priobalju i to u područjima u kojima se gaji maslina, tako da se tada smatrao kao glavni štetočina maslinjaka, međutim danas je ovaj štetnik pored mladih maslinjaka značajan kao štetočina rasadnika gde pričinjava velike štete. Štete pravi gusenica koja se hrani vršnim pupoljcima, mladim lišćem, cvetovima i kod masline može da napada plodove.

Lisne vaši
Lisne vaši napadaju listove. Hrane se sokovima iz listova koji vremenom propadaju a zbog smanjenja lisne površine smanjuje se fotosinteza te se na taj način smanjuje prinos i kvalitet plodova.

Izvor:bastovanka.com

JASMIN cvet opojnog mirisa