Пркос је мала али отпорна биљка која у потпуности оправдава свој назив. Није захтеван за гајење, а уз довољно летњег сунца цветни прекривач је неизоставан.

Пркос је једна од биљака лета, пореклом из Јужне Америке. Припада породици тушњева (лат. Портулацацеае). Иако постоји више врста пркоса, у нашим баштама најчешће се гаји једногодишња врста Портулаца Грандифлора. Назив Портулаца значи вратанца, због једва видљивих отвора на плоду кроз које испада семе након сазревања, док Грандифлора описује биљку крупног цвета.

Крупноцветна биљка ниског раста

Пркос је сукулентна биљка ниског раста, стабло досеже висину од 10 до 20 цм. Сочно је и меснато, црвенкасте боје и бујног гранања. Листићи су игличасти и меснати. Цветови пркоса су крупни, појединачни и без мириса, са израженим прашницима. Могу бити једноструки или пуни, у разним бојама: бели, жути, наранџасти, ружичасти, црвени, љубичасти или двобијни. Цветање је непрекидно, од јуна до првих мразева. Цветови се у сумрак и за време облачних дана затварају.

Лако размножавање
Сејање пркоса обавља се током марта и априла, када температура досегне 15°Ц. Семе је ситно и уз обезбеђену температуру земљишта, уколико није дубоко посејано, развија се брзо. Довољна је минимална количина земље за прекривање семена. Пркос се и сам размножава осипајући своје семе. На земљишту где семе падне присутан је годинама. Довољно је засадити пркос само једном да би га имали и наредних лета, иако није трајница. Семе са биљке можемо и сами прикупити пре него што се чаура у којој се оно налази распукне а семе распе по земљи.

Проређивање пркоса се обавља када се младе биљке довољно развију да се могу прсесађивати, обично је то период од краја маја па надаље. Оптимално растојање између биљака је 10 до 15 цм. Проблеми са пркосом могу да настану ако хоћемо да га искоренимо. За тај процес потребно је неколико година упорности, јер семе преживљава зимске мразеве и задржава клијавост до 4 године. Пркос је име добио управо због те особине.

Шта захтева пркос?

Пркос се може гајити у баштама, саксијама, жардињерама, уз ивичњаке и на сваком другом месту где има довољно сунца. То је биљка огромних светлосних потреба, па је за раст и развој сунчан положај од пресудног значаја. Боље успева на сиромашнијем и песковитом земљишту са добром дренажом и минималном количином влаге уз необимно заливање за време врућина. Прихрањивање није неопходно.

Спада у веома здраве биљке, отпорне на болести. Штеточине, најчешће биљне ваши, могу да нападну пркос уколико расте у прекомерно влажној средини. Редовним уклањањем процветалих цветова подстиче се стварање нових пупољака и њихово цветање.

Izvor:agroklub.rs

Пркос