Стрелиција или рајска птица је једно од најпродаванијих врста цвећа у свету. Пореклом је из јужне Африке.

Од неколико врста из рода Стрелитзиа, највише се гаји С. регинае – краљевска стрелиција.
Она је вишегодишња зељаста биљка, висине 1–1,5 м. У земљи развија јак меснати ризом, помоћу кога се шири. Листови су јаки, кожасти, налик бананином лишћу.

Оно што ову врсту издваја од других цветница јесу цветови јединствене и необичне лепоте. Цветна дршка је снажна, а на њеном врху је хоризонтални цветни омотач, из кога сукцесивно избијају цветови са јарконаранџастим и плавим латицама. Отворен цвет личи на птицу раширених крила. Трајност ових цвасти са неколико цветова је врло дуга, преко 20 дана, како на биљци тако и одрезаног цвета.
Углавном се сади у грејаним стакленицима за резани цвет, али све чешће се гаји и као собно цвеће. Због снажног корена и хоризонталног раста ризома, тражи велику саксију и често пресађивање, при чему треба бити јако пажљив због кртог и лако ломљивог ризома.

Стрелиција је мало захтевна биљка и лака за негу
Стрелицији треба обезбедити минималну температуру за презимљавање, а то је 13-15 ºЦ. Оптимална температура за раст и развој је 20-25 ºЦ. Тражи пуно осветљење, али у најтоплијем делу дана треба је делимично засенити да не би дошло до ожеготина на цвету.

Стрелиција природно расте у сушним условима и на добро дренираном земљишту, па зато заливање треба да буде умерено, тек када се земља просуши. Влажност земљишта одржавати на 60 % ПВК. Вишак воде може да узрокује трулеж корена. Зими, за време мировања, заливати минимално.

Није избирљива ни према земљишту, али тражи плодну земљу. Најбоља је мешавина иловаче, песка и тресета у односу 1:1:1. Подноси киселост земљишта са пХ вредношћу од 5,5 до 7,5, али највише јој одговара пХ 6,5. Током вегетације треба је ђубрити стајњаком 10 кг/м², а два пута месечно водотопивим ђубривима са односом 1:1:1, док ђубрива са односом 3:1:5 појачавају цветање. Претерано ђубрење, нарочито азотом, доводи до прекомерног развоја лишћа са врло мало или нимало цветова.

У стакленику се сади у плодно и добро дренирано земљиште, са густином 1-1,5 биљке на 1 м². Пожељно је покривање земљишта биљним малчом. Најчешће се сади на стално место, али може да се сади и у контејнере или у дубоке каде.

Да би стрелиција могла да цвета, мора да прође фазу мировања током зиме на температури 13-15 ºЦ. Највише цвета лети, када има довољно светлости и топлоте. За то време донесе обично десетак цветова по биљци, али када је бусен старији и добро развијен, може да има и 30 цветова. Највиши принос цветова је у осмој години. Ако хоћемо да нам цвета зими, мора да се држи током летњих месеци на 14 ºЦ, а у зимским месецима повећати температуру на 22-25 ºЦ. Зими може да буде ограничавајући фактор слаба осветљеност, што узрокује смањен принос цветова, чак и при вештачком осветљењу.

У производњи за резани цвет период искоришћења засада је 10 година. Размножава се семеном и дељењем бокора. Семе клија тек после два месеца па чак и до годину дана, зависно од температуре супстрата и старости семена, а на цвет од сејанаца треба чекати 4-6 година. Биљка добијена из ризома цвета после две године.

Стрелиција је врло отпорна биљка и врло ретко је нападају штеточине и болести, тако да је заштита минимална.

Izvor: poljosfera.rs

Стрелиција рајска птица у свету цвећа