Konj ima samo dva izbora kao odgovor na strah - bežanje ili borbu. Strah je najčešće reakcija na pojave koje doživljava kao potencijalnu opasnost koja može da ga povredi.

Konj ispoljava strah podižući glavu i bradu, lagano okrećući uši napolje, šireći nozdrve, ponekad frkćući i pokazujući beonjače. Ako se tako nešto primeti, konjovodac i jahač moraju da ostanu smireni i pokušaju da što pre saznaju šta je uzrok njegovog straha. Sledeći svoj instikt, konj će najverovatnije pokušati da pobegne, međutim, ukoliko mu je bekstvo uskraćeno on mora da se bori ili da se potčini. Ako nauči da je potčinjavanje manje strašno i nanosi mu manje štete nego borba, konj će se potčiniti. To je osnova za većinu metoda treninga.

Agresivnost je jedan od najučestalijih problema u ponašanju konja i uključuje napade, ujedanje, udaranje zadnjim nogama i, ređe, udaranje prednjim nogama. Ove agresivne akcije mogu biti usmerene prema ljudima, drugim konjima, ili, retko, prema drugim životinjama ili prema sebi, što za rezultat ima samopovređivanje. Do ispoljavanja agresivnosti može doći samo u određenim situacijama ili u određeno vreme, na primer, u vreme hranjenja, za vreme estrusa, kada se konju dodiruju noge ili glava, kada je zatvoren u boksu, kada ga hvataju u padoku ili na pašnjaku, kada mu je kolan prečvrsto zategnut i tako dalje. Za većinu agresivnih konja može se najčešće reći da su takvi postali zato što su bili zlostavljani i/ili shvatili da ljudi tolerišu njihovu agresivnost.

Napadačka agresivnost pastuva može se ispoljiti kada mu se približi drugi pastuv, ili ređe neka druga životinja ili čovek. To se najčešće dešava pastuvima koji žive u boksu, naročito ako su u istoj štali smešteni drugi pastuvi. Za pastuva je to abnormalno okruženje koje podstiče agresivnu i seksualnu frustraciju, koja se najlakše može ublažiti puštanjem na pašnjak sa kobilama.

Ujedanje je takođe relativno čest oblik ispoljavanja agresivnosti konja. Obično se javlja u obliku štipanja zubima i grickanja, često kao odgovor na neki specifičan stimulus ili situaciju. Pokušaji ujeda su najčešće potpuno iznenadni i tipično propraćeni priljubljivanjem ušiju unazad uz glavu, povlačenjem usana, pokazivanjem zuba i šibanjem repom. Ujedanje generalno može biti zaustavljeno blagim udarcem korbačem, ubodom oštrim predmetom ili bockanjem čiodom, naročito po njušci. Važno je da čovek reaguje odmah, na sam pokušaj ujeda. Ponekad je neophodno da se to radi stalno, od strane svake osobe koja se bavi tim konjem, sve dok on ne prestane da ujeda.

Propinjanje ili udaranje prednjim nogama, sa ili bez propinjanja, predstavlja opasan porok nekih konja. Može se ispoljiti kada čovek prvi put priđe, za vreme vezivanja ili stavljanja uzde, zasedlavanja ili u neko drugo vreme. Većina konja sklonih takvom ponašanju pre napada ispoljava napetost i uznemirenost. Udaranje prednjim nogama je, kao i udaranje zadnjim, teško, a često i nemoguće sprečiti.

Jedna od naizgled bezazlenih mana jeste otimanje ili bežanje, koje može pričiniti prilično velike probleme i trenerima i jahačima. Obično se karakteriše iznenadnim podizanjem glave, vrata i prednjih nogu, ponekad propinjanjem ili naglim pomeranjem od čoveka, druge životinje ili nekog predmeta. Strah je svakako bitan razlog takvom ponašanju - konj se može uplašiti od vizuelnih pojava kao što su odbijanje svetla, papir, odeća, čak i lišće koje leprša, iznenadnog pokreta male životinje, čoveka ili njegove ruke, čak i nepomičnih objekata koje konj odjednom spazi. Buka i jak miris takođe mogu stimulisati trzanje. Trzanje je, naravno, normalna reakcija na opasnost koja se razvijala milionima godina evolucije kao važan instinkt opstanka. 

Odvikavanje od najagresivnijih akcija prema čoveku prvenstveno je bazirano na nagrađivanju neagresivnog i, naravno, kažnjavanju agresivnog ponašanja. Da bi od kažnjavanja bilo koristi, ono mora biti brzo, uporno, dovoljno ozbiljno da zaustavi agresivnu aktivnost i sprovedeno u istom trenutku kada konj napadne, po pravilu od strane čoveka koji je napadnut. Ako je agresivnost izazvana strahom, kazna je može pogoršati. Kod uplašenog konja uši su okrenute u stranu a rep priljubljen uz telo, dok su kod konja čija agresivnost nije prouzrokovana strahom uši položene unazad i slepljene uz glavu, uz šibanje repom. Nagrade, kao što su male količine zrnevlja, su najefikasnije kada se daju odmah posle željenog ili neagresivnog ponašanja, iako momenat kada se daje nagrada nije toliko važan kao momenat kažnjavanja. 

Izvor:veterina.info

Šta prouzrokuje agresivnost, ujedanje i propinjanje kod konja