Козарство је последњих година у Србији и у региону постало веома исплатив бизнис, са захтевним тржиштем и стабилним приходима. Али то је уједно и дугорочна инвестиција која се неће исплатити преко ноћи. Потребно је доста времена, знања и умећа да посао постане профитабилан - неопходно је савладати теоријско и практично знање о врстама коза, исхрани, чувању, нези и здравственој заштити коза.

Ево шта стручњаци саветују почетницима у козарству:

Сврха узгоја

Људи се обично одлучују за гајење коза како због производње козјег млека и меса, за сопствене потребе или у комерцијалне сврхе. Ако на уму имате производњу млека, треба да знате да неке врсте могу да дају и до 900 литара млека годишње, попут алпске пасмине. Са друге стране, и производња меса је веома уносна – сваки кастрирани јарац даће између 11 и 18 килограма меса, а свака коза ојариће најмање једно јаре годишње. На цени су и козје коже, производи од крзна неких врста коза и тканине од козје длаке, а најтраженији су производи од органски храњених коза и оних које слободно пасу.

Расе коза

При избору расе коза, водите се специфичностима врсте производње, али се и трудите да одаберете расу која је продуктивна, а водите рачуна и о локалитету на којем ће козе бити одгајане и захтевима тржишта на којем ћете нудити своје производе. Ако се одлучите за производњу млека и млечних производа, одаберите такозване млечне расе коза – алпска, санска, нубијска, тогенбуршка, ламанчанска и оберхасли коза. Када је реч о производњи меса, бурска коза је "најмеснатија", мада су за то погодне све расе, а најчешће се бирају јарци, млада јарад и козе које више не служе за репродукцију.

Чување и брига

Свака одрасла коза сахтева најмање 1,5 метар личног простора, а за козу која се ојарила потребна је и посебна просторија јер јарићи морају да бораве у чистом и сувом простору док не напуне 14 недеља. Штала мора да има добру заштиту од временских услова – сунца, кише, ветра и снега и константан проток ваздуха. Зими је препоручљиво обложити под сламом или пиљевином како би козама било топло. Козе могу прилично високо да скоче, а воле и да "одлутају" у потрази за храном, па је неопходна и ограда најмање 1,2 метра висине, која ће уједно послужити и као добра заштита од предатора.

Исхрана

Ако имате могућности, пустите их да слободно пасу, али их храните бујним, лиснатим откосом са детелином и маслачком, а зими сеном и прекрупом. Ако козама дајете квалитетно, детелинско сено, јешће мање зрневља које у великим количинама може да изазове пробавне сметње. Скотној кози, на пример, биће довољно око пола килограма прекрупе дневно. Било би добро да козама у храну додајете и минерале и витамине, посебно зими, а нарочито је важно да им обезбедите довољно свеже и чисте воде, у складу са њиховим потребама.

Здравствена заштита

Превенција је најбоља заштита. Вакцинишите козе једном годишње против ентеротоксемије и тетануса. Такође, чистите их од паразита и обезбедите заштиту од крпеља и ушију током јесени и пролећа. Едовно им обрезујте папке како не би прерасли и тако спречите повреде. Као фармер-почетник, било би добро да увек при себи имате број телефона провереног ветеринара за хитне случајеве, а ви са своје стране водите евиденцију о здравственом стању сваке козе појединачно, укључујући ту датуме јарења, пасмину, вакцинације и давање медикамената.

Козје млеко је лек за плућне болести

Стана Петровић већ 22 године са супугом Браном гаји козе на свом имању у селу Доња Превија у Републици Српској. Тренутно имају само две козе укрштене санске и алпске расе и користе их искључиво за сопствене потребе, с тим што некада продају понеко јаре. Мали број коза је Петровићима препрека за комерцијални узгој, а проблем је, каже Стана, у недовољној површини сопственог земљишта.

- То је незгодно нарочито лети када козе водимо на испашу. Тада морамо да их везујемо дугим ланцима, а с времена на време и да их препнемо како не би обрстиле туђе засаде и воћњаке - прића Стана.

Стана Петровић (Фото: Стана Петровић)
Од козјег млека Петровићи производе сир, а од јаради и вишегодишњих коза добијају месо и коже.

- Од једне козе годишње у просеку добијемо 680-800 литара млека. Млади јарићи приспевају за клање када достигну три месеца старости и тежину од око 22-30 кг. Иначе, тежина јаради зависиће од тога колико је комада коза ојарила. Обично је то између једног и четири јарета, а ако их је више, по правилу су ситнији - каже Стана.

За производњу меса од одраслих коза, користе се оне вишегодишње које више нису за оплодњу. Пре клања се добро утове и њихово месо се користи за кување и сушење пастрме у јесен - објашњава Стана Петровић.

Када је реч о исхрани, она истиче да зими козе хране сеном и сточном храном, односно кукурузном, пшеничном, јечменом и зобеном прекрупом, а лети и у јесен их изводе на испашу и помало прихрањују. Бар једном недељно њихове козе обавезно једу и со.

Услови за чување коза су, према њеним речима, специфични, поготово зими, јер су оне јако осетљиве на хладноћу.

- Када су временске прилике лоше држимо их у шталама. Водимо рачуна да им буде топло, суво и чисто јер је то важно за њихово здравље - каже наша саговорница.

Она закључује да је исплативо и корисно држати козе, јер се брзо размножавају, а њихово млеко је изузетно здраво јер не садржи лактозу па је лако сварљиво и могу да га пију чак и бебе, док је код лечења плућних болести незаменљиво, нарочито козја сурутка.

ekapija.com

Алпске козе дају и до 900 литара млека годишње - Савети како да козарство буде уносан посао