Како да гајите мирту у свом дому?

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Мирта је зимзелена биљка којој одговарају ниске температуре и врло је погодна за узгој у башти. У узгоју у кући, највећи проблем може да представља сув ваздух. Ако ипак желите да је гајите на тај начин, прочитајте наше препоруке за успешан узгој.

Мирта (Мyртус цоммунис) је ароматична врста која потиче из јужне Европе и северне Америке. Припада фамилији Мyратцеае и типична је за читав Медитеран.

Реч је о зимзеленој биљци, грмоликог облика са белим цветовима и ситним плодовима. Може да нарасте у висину до пет метара.

Мирта се углавном гаји у башти јер јој пријају ниске температуре. Ипак може да се гаји и у кући. О специфичностима и условима таквог гајења ове биљке, сазнали смо од дипломираног инжењера ратарства и повртарства, Оливере Гавриловић, из ПССС Пирот.

Изазови у узгоју
Главни проблем у узгоју може да буде сув ваздух и тада лишће почне да жути и опада, а гранчице постану суве.Ако ипак желите да је држите у кући, држите је на свежем месту а лети изнесите на отворен простор. За око четири до пет година, ако се правилно узгаја, почеће да цвета и да даје плодове тамно плаве боје.

Да би цветови дуже трајали, биљку држите у свежој просторији, зими је умерено заливајте, а кад процвета за заливање користите млаку воду. Лети је држите на осунчаном месту у башти.

 Повремено прскање млаком водом
Заливање треба да буде обилно, од пролећа до јесени, а зими треба заливати само толико да се земља не осуши.Према препруци стручњака, с времена на време, попрскајте биљке млаком водом.

Садња мирте обавља се једном годишње, а одрасле биљке треба пресађивати на сваке три до четири године, мада је сваке године пожељно обновити површински слој земљишта. Користите земљу са тресетом, хумусом и песком.

Резидба се препоручује на пролеће
Температура која мирти одговара током зиме је од осам до десет степени Целзијуса. Може да се гаји и ван свог природног станишта, под условом да се заштити од мраза и хладног ветра. Како каже овај стручњак, тражи светло место, изложено сунцу. Од марта до августа прихрањује се комплексним минералним ђубривима, на сваке две недеље.

Размножавање може да буде резницама и семеном. "Семе се налази у дугуљастој чаури, али ипак ове семенке на нашем поднебљу не могу успешно да клијају. Зато се углавном практикује размножавање резницама. Ожиљавају се забадањем у топли песак", објашњава стручњак.

Да би се крошња мирте лепо обликовала, на почетку пролећа могу да јој се орежу гране, али тек након цветања. Бели звездасти цветови цветају од априла до августа. Бобице се беру у јесен када добију тамно плаву боју.

Мирта као бонсаи дрво
Њени истови имају пријатан мирис па се ова биљка убраја и у зачинско биље. Једноставног су облика, величине од три до пет центиметара, зимзелени и кожасти. Цветови су правилног облика са пет латица и много прашника. Плод је заправо бобица са много семенки.
Мирта се најчешће узгаја као декоративни грм. За ту намену, постоје варијетети који омогућавају да се ова биљка обради као бонсаи дрво.

Значајна и лековита биљка
Има антисептичко дејство, због чега се користи у лечењу болести плућа или пробавног тракта. Повремено се користи у лечењу инфекција мокраћних канала и полних органа. Према њени речима, захваљујући благим и лековитим својствима, препоручује се у лечењу инфекција коже.

Делотворна је и против вируса и упала, а користи се за инхалације, купке и масаже. У неким земљама, како каже, бобице се жваћу у циљу побољшања апетита јер се сматра да подстиче рад пробавног система, али не препоручује се током трудноће или дојења.

Екстракт ове биљке је лековит па га неки употребљавају као заштиту од чира на желуцу, желудачних болести, пробавних сметњи и код болести десни.

Вино од мирте - медитерански деликатес
Римски специјалитет мyртиданум, вино од бобица мирте и данас се производи у Италији. Боја овог пића потиче од антоцијана, који имају антиоксидативне дејство и регулишу пробаву. "Занимљиво је да се на Сардинији праве две врсте ликера - од црвених бобица прави се "Мирто Россо", а од светлих "Мирто Бианцо", који својим мирисом више подсећа на мирту", истиче саветодавац.

Млевени листови користе се као зачин за неке врсте јела од меса

agroklub.rs

Како да гајите мирту у свом дому?

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Zbog njegove neprocjenjive vrijednosti Francuzi su ga nazvali „kraljem začina“, a njihovi vrhunski kuhari svrstali su ga među četiri najvažnije biljke kulinarstva - uz peršin, krasuljicu i vlasac.

Posvećuje se velika pažnja njegovom mestu u plodoredu jer je jednogodišnja kultura.

Благотворна својства целера (Apium graveolens L) познавали су још стари народи. Многи историјски записи указују на то да се давно почео гајити и да је сматран светом биљком. Венци од целера пронађени су у египатским гробницама а правили су их и даривали и стари Грци.

Коријандер је зачинска биљка која има широку примену у свету кулинарства али поред тога има и бројна лековита својства. Коријандер је лековито зачинска биљка висока 50 до 100 цм.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета