Nedovoljna ulaganja u atarske puteve, neefikasno upravljanje lokalnom putnom mrežom i slaba iskorišćenost sistema za navodnjavanje predstavljaju važna strukturna ograničenja produktivnosti poljoprivrede u Srbiji, ocenio je Fiskalni savet.

U analizi „Poljoprivreda Srbije, između stagnacije i reforme: Proizvodnja, cene i agrarna politika“, Fiskalni savet navodi da promene u sistemu agrarnih podsticaja ne mogu dati pune rezultate bez ulaganja u infrastrukturu koja poljoprivrednicima olakšava proizvodnju, pristup tržištu i smanjuje troškove.

Opštinska putna mreža u Srbiji duga je oko 32.000 kilometara, više nego dvostruko od državne mreže, koja iznosi približno 15.000 kilometara, ali manje od 60 odsto opštinskih puteva ima savremeni kolovoz, dok više od 40 odsto čine tucanički i zemljani putevi.

U periodu od 2021. do 2025. godine u lokalnu putnu infrastrukturu uloženo je gotovo 130 milijardi dinara, odnosno oko 1,1 milijarda evra, što je približno trećina ukupnih kapitalnih ulaganja lokalnih samouprava, navodi Forbs Srbija.

Fiskalni savet, međutim, ocenjuje da ulaganja nisu praćena sistematičnim upravljanjem mrežom, pouzdanim evidencijama o stanju puteva i integrisanim planiranjem izgradnje, rekonstrukcije i održavanja.

Ukazano je i na probleme u javnim nabavkama, poput ograničene konkurencije, čestih aneksa ugovora i odstupanja u vrednosti i obimu radova.

Poseban problem predstavljaju atarski putevi, čije loše stanje povećava troškove prevoza, otežava pristup parcelama i mehanizaciji, kao i plasman proizvoda na tržište.
Ukupna godišnja izdvajanja svih lokalnih samouprava za izgradnju i održavanje atarskih puteva u proseku jedva premašuju 50 miliona dinara, što je, prema oceni Saveta, „na nivou statističke greške“ u odnosu na njihov značaj za poljoprivredu.

U 2025. godini lokalne samouprave su za atarske puteve izdvojile oko 85 miliona dinara, dok su za izgradnju, održavanje i opremanje sportskih igrališta i stadiona potrošile gotovo šest puta više, oko 500 miliona dinara.

Fiskalni savet ukazao je i na nedovoljan razvoj sistema za navodnjavanje i upravljanje vodama.

Od 2021. do 2025. godine u te sisteme uloženo je oko 70 miliona evra, ali su efekti umanjeni kašnjenjem u planiranju i nefunkcionalnošću pojedinih delova sistema.

Iako javni sistemi za navodnjavanje obuhvataju oko 105.000 hektara, a sa privatnim sistemima ukupno 140.000 do 150.000 hektara, u praksi se navodnjava manje od 100.000 hektara, odnosno oko pet odsto od približno dva miliona hektara oranica u Srbiji.

Od planiranih dodatnih 160.000 hektara obuhvaćenih Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine realizovano je oko 30 odsto, dok novi planski ciklus za period do 2027. kasni, navodi se u analizi.

Savet je upozorio da nerazvijeni i nedovoljno korišćeni sistemi za navodnjavanje, u uslovima izraženijih klimatskih rizika, ograničavaju prinose, stabilnost proizvodnje i prelazak na intenzivnije poljoprivredne modele.

U analizi se navode i problemi komunalne infrastrukture. Organizovanim vodosnabdevanjem obuhvaćeno je više od 80 odsto stanovništva, ali su gubici vode u mreži visoki, dok su u delovima Vojvodine i doline Velike Morave prisutni problemi s kvalitetom vode, a u Šumadiji i na jugu zemlje sa njenom raspoloživošću.

Kanalizacionom mrežom obuhvaćeno je nešto više od 60 odsto stanovništva, dok je na postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda priključeno oko 13 odsto stanovništva, zbog čega se značajan deo otpadnih voda ispušta bez adekvatnog tretmana, zaključio je Fiskalni savet.

Agroinfo.rs/N011S  

Loši seoski putevi i slabo navodnjavanje štete domaćoj poljoprivredi