Kao i većina opojnih biljaka-droga, tako i biljka koka potiče iz Južne Amerike- Perua, Bolivije, Kolumbije. Na pijacama u Peruu možete videti džakove sa listom koke protiv artritisa, dijabetesa, depresije, nervnih bolesti i drugog, jer list koke sadrži vitamin A, riboflavin, gvožđe, kalcijum i reguliše glukozu u krvi.

Koka ( Erythroxylum coca) je zimzelena i grmolika biljka koja uspeva u toploj i vlažnoj klimi Južne Amerike. Koristile su je još Inke u mnoge svrhe. Lišće ove biljke je bilo neizostavno u praktično svim religijskim obredima. Svoje psihoaktivno delovanje koka duguje alkaloidu kokainu, zbog čega je list gorak.

Koka je zimzeleni grm koji doseže visinu od 2 do 3 metra. Stabljike su crvenkastosmeđe, mlade zelene. Listovi goli, naizmenični, tanki, kratkih peteljki, celi, široko eliptični, šiljasti. Lim dužine do 9 centimetara. Obično je svetlozelene boje. Cvetovi grma koke su mali, šareni. Nalaze se na kratkim stabljikama u malim grupama. Čaška sa trokutastim gustim režnjevima, petočlana. Vjenčić se sastoji od pet bijelo-žutih ili bjelkastih latica. Latice sa kratkim nevenima i duguljastim udom. Deset prašnika raste zajedno u osnovi u cevi. Tučak ima gornji troćelijski jajnik. Svetlo crveno voće je ovalnog oblika. To je jedan kamen veličine 2 centimetra.

Hemijski sastav

Grm koke sadrži sledeće farmakološki aktivne komponente: alkaloid kokaina, cinamil kokain, benzilecgoin, tropakokain, truksilin, higrin, metilecgoin cinamat, ekgoin i hidroksitropakokain, cucksgigrin. Koka je takođe bogata elementima u tragovima i vitaminima.

Kontraindikacije
Kokain koji se nalazi u koki veoma je zavisna i moćna droga. Kokain izaziva tahikardiju, povišen krvni pritisak, otežano disanje, znojenje i proširene zenice. Izaziva euforiju, praćenu teškom depresijom. U slučaju predoziranja, u zavisnosti od doze, primećuju se halucinacije, psihoze, trovanje tela, uništavanje mozga, pa čak i smrt. Nezakonito je uzimanje kokaina samostalno.

Biljka koka se tradicionalno uzgaja u planinskim selima Anda. Za razvoj kulture potreban je optimalan položaj, povoljni klimatski uslovi i dovoljna nadmorska visina. U Amazoniji je poznato nekoliko divljih sorti. Kao eksperiment i u druge botaničke svrhe, kultura je kultivisana u prošlom veku u Cejlonu, Indiji i Zapadnoj Africi.

Seme koke se seje od decembra do kraja januara za razmnožavanje. Sadnice su pažljivo zaštićene od direktne sunčeve svetlosti. Ojačane biljke duže od 50 cm uranjaju u pripremljenu podlogu. Posebnu vrednost imaju listovi koke koji se uzgajaju na suvom tlu. Mesto sletanja treba da bude na brdu. Dajte prednost padinama dolina i brda.
Kultura takođe dobro reaguje na visoku vlažnost i vlažnu tropsku klimu. Jedan od najsjajnijih predstavnika biljke, amazonska koka je sposobna da proizvodi više alkaloida u uslovima visoke vlažnosti.

Biljka podiže nivo energije i danas je, u tim krajevima, smatraju hranom, a ne drogom. Kao anestetik se koristila pri povredama, a počela se zloupotrebljavati sve više kada su vladari počeli kokain da daju kao nagradu svojim ratnicima-podanicima, kako bi uvek bili mirni i poslušni i tako sprečili pobune. Kada je kokain dospeo u Evropu 1860, počela je masovna konzumacija i zloupotreba, a prvi ju je proučavao nemački hemičar Albert Niemann. Zainteresovanu američku javnost iznenadio je Parke Davis, ambiciozni trgovac opojnim drogama, time što je počeo da eksploatiše i prodaje Americi beli prah.

Sam list biljke koke ne sadrži puno alkaloida kokaina, pa se može žvakati i koristiti u medicinske, zdrave svrhe. 

Agroinfo.rs

Koka (kokain) biljka: Hemijski sastav i kontraindikacije