Дужина мамуза код фазана утиче на избор кока

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

У природи је оплођено просечно око 96% јаја, а лежење достиже и преко 90%. Губици код насада, изазвани механизацијом при косидби крмног биља, затим од штеточина, негативних временских прилика и сл. крећу се, према различитим ауторима, од 42% до 85%. Неповољни временски услови у време пиљења – извођења пилића често јако редукују стварни прираст по једној коки.

Група научника из Шведске проучавала је живот фазана на простору где нису испуштане нове јединке и где се испољава потпуно природно понашање врста. Недвосмислено је утврђено да су петлови с великим мамузама, без обзира на сва друга екстеријерна обележја, љубимци фазанских кока. Тридесет посто петлова има харем од две и више кока, 32% петлова има једну коку, а чак 38 % није имао ни једну коку у току сезоне парења. Свакако да је и у овом распореду одлучујућу улогу имала величина мамуза.

Овим истраживањима обухваћено је и територијално право тако што је једној скупини мужјака допуштено да три недеље пре заузму територије, а друга скупина је пуштена накнадно на тој истој територији. Установљено је да су обе скупине након кратког времена имале пођеднак број кока. Ова истраживања су показала да територијално право мало утиче на привлачност петлова.

Један број мужјака је носио радио-одашиљач помоћу кога је утврђено да већи број мужјака са дугим мамузама преживи годину и више дана у природи. Ово откриће је показало да је дужина мамуза директно сведочанство о важности мушких гена у борби за опстанак. На овај начин женке, изабирајући мужјаке са великим мамузама, повећавају изгледе својим младунцима да преживе пролеће, што је бројањем преживелих младунаца и доказано. Овај избор, који је у директној надлежности кока може се назвати „ловом за добрим генима“.

 

Аутор: /lorist.co.rs/ Проф.др Зоран А.Ристић

Дужина мамуза код фазана утиче на избор кока

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Kao i većina opojnih biljaka-droga, tako i biljka koka potiče iz Južne Amerike- Perua, Bolivije, Kolumbije. Na pijacama u Peruu možete videti džakove sa listom koke protiv artritisa, dijabetesa, depresije, nervnih bolesti i drugog, jer list koke sadrži vitamin A, riboflavin, gvožđe, kalcijum i reguliše glukozu u krvi.

Zec je poznat po osobini da ponuđenu hranu uzima samo u ,,kritičnim” situacijama: za vreme velikog snega i kada prirodne hrane ima jako malo. Od svih vrsta pernate divljači, fazan najviše zahteva zimsko prihranjivanje.

Civilizacijski se menjala i svrha lova, u početku je čovek lovio zbog mesa, kako bi prehranio svoju porodicu, što je i danas prisutno u nerazvijenim društvenim zajednicama, kasnije je lov bio privilegija bogatih.

Узгој фазана некада је била привилегија богатих људи који су их најчешће гајили због лова али и њихове лепоте. Данас је гајење ове птице лако доступно свакоме ко би за те намене издвојио један већи део баште или окућнице.

Било да га лове, гаје за продају, или као врсту украса који оплемењује њихово двориште, многи не знају довољно о овој птици. По чему то фазан има занимљивији живот од друге живине? Одакле потиче и како се гаји? Одговоре на ова питања потражите у наставку текста.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета