Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka, a najčešće se koriste list i koren koprive. Koristi se za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma.

Kopriva je bogata gvožđem, pa se koristi kod anemija izazvanih nedostatkom gvožđa. U narodnoj medicini se smatra da kopriva „jača krv“, pa se korisiti kod bledila, anemija, malokrvnosti, nedostatka energije, brzog umaranja. Ali, njen uzgoj uglavnom je malo poznat. Ljudi je obično beru za svoje potrebe na mestima gde ona raste samoniklo.

Međutim, potencijal ove biljke je prepoznao jedan edinburški start-ap, „Nuisance Drinks“ kojeg je osnovao Hugo Morisej. Ova kompanija početkom godine predstavila je gazirano piće od koprive koje je, kako tvrde, izuzetno dobro prihvaćeno na tržištu. 

S obzirom na to da je potražnja za tim pićem velika, vlasnik razmišlja o povećanju količine. Ali, problem je nedostatak sirovine - koprive. Trenutno je beru na imanju Houptaun u blizini Edinburga, a objavili su i poziv farmerima za saradnju. Žele da pronađu nekog, "dovoljno ludog" ko će za njih da uzgaja ovu biljku. Poljoprivrednici koprivu često vide kao korov i smetnju na poljima, ali ona je zapravo vrlo hranljiva i zaista sam želeo da pronađem način kako najbolje ida skoristim prednosti te biljke", rekao je vlasnik za farminguk. Dodao je i da je njegova mama pripremala osvežavajući sodu od koprive dok je bio dete, a to ga je ujedno i podstaklo na proizvodnju. 

Morisej proučava kako se njegovo piće može komercijalno proizvoditi i kako mu produžiti rok trajanja bez ugrožavanja kvaliteta.

Poljoprivrednici se boje ulagati u nepoznato tržište
Prema rečima Davida Losona, botaničara iz "SAC Consulting"-a, škotskog ruralnog koledža (SRUC), kopriva ima potencijal da postane komercijalna kultura na raznim tržištima. Uz sokove, proteini se mogu koristiti u hrani za životinje ili ljude, a vlakna iz stabljike su prikladna za izradu odeće.

Osim toga, ona se koristi u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Međutim, ovaj naučnik smatra da su najveći izazovi troškovi održivog poslovnog procesa za oblikovanje tržišta. 

Poljoprivrednik će uvek oklevati da ulaže ako ne postoji poznato tržište“, objašnjava Loson pa dodaje da se moraju iskoristiti svi tržišni potencijali.

"Ako se kombinuje sa ekološkim rešenjem za proizvodnju odeće i proteina, možda će biti područje interesa za vladina finansijska sredstva za razvoj tržišta", smatra.

Otkos koprive i do 10 puta godišnje
Loson kaže da je ovu biljku lako uzgajati te da može biti deo plodoreda. Jedino na što treba paziti je azot u zemljištu jer je osetljiva na njegov nedostatak.

Ona se obično proizvodi iz rasada, a najbolja je jesenja sadnja rizoma. Za uzgoj rasada za veće površine seme se može sejati u jesen pre mrazeva ili u proleće, ako se prethodno drži oko 10 dana u frižideru. Treba napomenuti i da se košenje obavlja pet do osam puta godišnje, a nekad i više. To se radi dok je biljka mlada i visine oko 30 cm. Što se tiče nege, potrebno je okopavanje, prihrana i eventualno zalivanje. Zanimljivo je i to da nije podložna bolestima ni štetočinama što je značajno u organskoj proizvodnji.

Izvor:energetskiportal.rs

Englezi traže poljoprivrednike koji će za njih da uzgajaju koprivu