Slano kopovo, Šoškop ili Lesno kopovo je jedinstveni i raritetni rezervat prirode sa 203 vrste ptica, a nalazi se u Severnom Banatu. Ovo mesto je prava atrakcija za turiste, a u nastavku teksta saznajte i zašto.

Slano kopovo je specijalni rezervat prirode od 2001. godine i predstavlja prirodno dobro od izuzetnog nacionalnog značaja. Slano kopovo predstavlja jedno od poslednjih jedinstvenih i tipičnih panonskih tipova ekosistema sa akvatorijom, i kao takav zauzima posebno mesto u  regionu, na području Evrope, pa čak i sveta. U ovom podneblju žive biljke koje su se adaptirale na specifične uslove visokih koncentracija soli i nedostatka vode. Većina njih crpe slanu vodu iz tla, iskoriste je, a višak soli izbace u vidu grumenčića nataloženih na listovima. Druge, pak, prave rezerve vode u ćelijama. Tako opstaju u vreme suše, kada dno jezera postaje vidljivo i kada navuče beličastu, slanu skramu. U julu, recimo, so je vidljiva tek na obodu jezera. Kada je voda prisutna, Slano kopovo je utočište za mnoge vrste ptica, a tokom jesenje seobe je jedno od najvažnijih usputnih stajališta za migratorne vrste.

Na Slanom kopovu sa širom okolinom do sada je zabeleženo 203 vrste ptica, od kojih 80 pripadaju gnezdaricama. U posebne ornitološke atrakcije ovog jedinstvenog lokaliteta spadaju vivak, morski žalar, bukavac, crvenonogi prudnik i sabljarka. Nekada je ovo mesto bilo poznato po plavokljunoj patki, koja je izumrla, a danas po sivom ždralu kojem banatsko more predstavlja jednu od retkih usputnih stanica pri seobi. Velika jata ovih veličanstvenih ptica se svake godine ovde zadržavaju po nekoliko nedelja i ostavljaju neverovatan utisak na sve posetioce. 

Takođe, ovaj prostor je usputno stajalište i za vrste kao što su stepski soko, noćni potrk, planinski žalar. Svake jeseni se na Slanom kopovu okuplja na desetine hiljada ptica, dok ih u zimskom periodu gotovo i nema. 

Kada su ptice pak prisutne, u predvečerje stižu sa polja gde su provele dan i bara oživi. Za prisutne posmatrače je ovo nestvaran prizor i pravi primer netaknute prirode. Ovaj proces presušivanja vode koji je prisutan na ovom podneblju je prirodan i neophodan proces jer se na ovaj način soli podižu na površinu zemljišta i kasnije se rastvaraju kada se jezero napuni vodom. Međutim, u poslednjih 20 godina, svake ili svake druge godine dolazi do presušivanja jezera i tu nastaje problem jer se tako gubi stanište za ptice. Iz rezervata napominju da bi ovo područje moglo da bude potpuno uništeno usled planirane eksploatacije nekih resursa i otvaranja novih kopova koji služe za iskopavanje gline.

Ovo područje od izuzetnog međunarodnog značaja mora biti očuvano, kao i plodno obradivo zemljište kog je u ovom kraju malo, navode iz rezervata.

Požar koji je uništio trećinu rezervata

U oktobru 2020. godine dogodio se požar u rezervatu Slano kopovo i tom prilikom je uništena trećina rezervata, više od 300 hektara zemljišta, a mnoge životinjske i biljne vrste su izgorele. Zahvaljujući velikoj požrtvovanosti vatrogasaca sačuvano je samo srce rezervata, trstici pored Slanog Kopova, koji su u prvoj kategoriji zaštite. Da je vatra uspela da produži još samo jedan metar, trstici bi planuli i dve trećine rezervata bilo bi uništeno.

Ovaj rezervat od izuzetnog međunarodnog značaja, kao i plodno obradivo zemljište kog je u ovom kraju malo, mora biti očuvano od prirodnih nepogoda i ljudskog nemara, navode iz rezervata.

Agroinfo.rs

JEDINSTVENO MESTO U SVETU NA OSTACIMA PANONSKOG MORA: Stanište za retke ptice kome preti nestajanje