Jazavci su teritorijalne životinje, ali se ponekad mogu naći u malim grupama koji se zovu klanovi. Veličina grupe se kreće od dve do dvanaest jedinki.

Jazavac (Meles meles) je svaštojed i insektojed, pa se prvenstveno hrani glistama, ali i insektima, malim sisarima, gmizavcima, vodozemcima, jajima, mladim ptićima, korenjem, lešnicima, voćem i ostalim jestivim biljkama, zavisno od godišnjeg doba. Takođe raskopavaju gnezda bumbara i osa kako bi se prehranili larvama. U toku zime jazavac ulazi u jednu vrstu zimskog sna. U proleće i preko leta hrani se korenjem, naročito brezovim, a kasnije gljivama, žirom i bokvicama.

Tokom leta teže od 7 – 13 kg, a tokom jeseni od 15 – 17 kg. Jazavac ne razlikuje boje, i bolje zapaža predmete u pokretu. Jazavac ide polako i tromo, a njegov hod daje utisak trapavosti i premora. Čak ni prilikom trčanja se ne kreće brzo. Ispušta roktave zvuke koji podsećaju na svinjske.  Voli vodu i rado se kupa.

Štete koje prouzrokuju

Jazavci uglavnom prave štetu u baštama kada nemaju dovoljno hrane u svojoj okolini. U vinogradima zna da nanese velike štete, jer šapama kida grožđe i tovi se slatkim plodom. Jazavac je prilično agresivan i imaju jedan od najsnažnijih i najopasnijih ugriza u svetu prirode.

Prirodan način zaštite od jazavaca

 Posipanjem ljutih papričica, sitno seckanih ili mlevenih po području koje hoćete da zaštitite možete rasterati jazavce. 

Koriste se i psi pomoću kojih teraju jazavice iz jame i ubijaju ih čim se pojave na površini zemlje. 

Uređaji za rasterivanje jazavaca su električna ograda, prskalica sa senzorom na pokret i ultrazvučni rasterivač.

Jazavac:Šteta koju prouzrokuje i prirodan način zaštite od jazavaca