Izveštaj Svetskog fonda za divlje životinje (WWF) prvi put identifikuje zemlje čija će pribvreda biti najteže pogođena u sledećih 30 godina ako svet ne preduzme hitne mere za rešavanje globalne krize životne sredine.

Studija Global Futures izračunava ekonomske troškove gubitka biološke raznolikosti u 140 zemalja do 2050. godine. Prema naučnicima, ako neodržive poslovne prakse ne budu okončane, najviše će patiti američka privreda. Procene govore da će gubiti 83 milijarde dolara svake godine, što je ekvivalent ukupnom godišnjem BDP-u Gvatemale. Japan i Velika Britanija takođe će prijaviti ozbiljnu štetu – 80 milijardi, odnosno 21 milijarda dolara, respektivno.

 U sva tri slučaja privredni pad velikim delom posledica očekivane štete obalne infrastrukture i poljoprivrednog zemljišta. Na njih će uticati poplava i erozija tla – rezultat gubitka globalnih obalnih odbrana poput koralnih grebena i mangrova. 

Zemlje u razvoju takođe će patiti, upozoravaju naučnici i ekonomisti koji su izradili izveštaj. Oni prepoznaju da su Istočna i Zapadna Afrika, Srednja Azija i delovi Južne Amerike posebno teško pogođeni, jer gubitak divljih životinja direktno utiče na proizvodnju hrane, trgovinu i cene hrane.

Prema naučnicima, tri zemlje koje će izgubiti najviše kao postotak svog BDP-a su Madagaskar, Togo i Vijetnam.

Studija koristi novu metodologiju za procenu makroekonomskog učinka uništavanja poljoprivrede, povećanja emisija stakleničkih gasova i gubitka prirodnih staništa.

Zaključak je da će to koštati svet najmanje 479 milijardi dolara godišnje, odnosno gotovo 9,9 biliona. Stručnjaci procenjuju da je iznos jednak kombinovanoj privredi Velike Britanije, Francuske, Indije i Brazila.

Izveštaj takođe predviđa stalni rast globalnih cena robe u sledećih 30 godina. To je zbog činjenice da će poljoprivredni sektor biti među najteže pogođenim gubicima i smanjenju brojnosti divljih životinja.

Očekuje se da će kombinacija nedostatka vode, erozije tla i pada brojnosti pčela povećati cene hrane, što će uticati i na sigurnost hrane u mnogim regijama.

Izvor: lorist.co.rs

PrivrednI kolaps zbog gubitak prirode