Прва помисао на органску пољопривреду повезује са речју „непрскано“. То је фраза којом се воде многи произвођачи, пре свега у рекламирању својих производа. Наравно, постоје изузеци где третирање биљке одређеним хемијским средством није неопходно, али свако озбиљније улагање у посао производње воћа и поврћа захтева и издатке везане за третирање засада.

Процес развијања и мењања живог света одвија се свакодневно. Из многих научних извора може се закључити да су засади, који се сада бесомучно третирају разним препаратима, пре две-три деценије практично преживљавали уз само једно прскање, и то плавим каменом (осврт на воће).
Ширењем асортимана садног материјала, увоза садног материјала са разних поднебља, створили су се услови за стварање „нових“ болести, које нису карактеристичне за наше поднебље, и пред којима су наше старе сорте „беспомоћне“, те је неопходно, у циљу очувања засада, применити одговарајући третман препаратима.
У области органске производње, конкретни прописи дефинишу примену препарата који су у овој производњи дозвољени. На сајту Управе за заштиту биља постоје документи у електронском формату, у којима се налази списак дозвољених препарата и ђубрива за органску производњу.

Дозвољени су и алтернативни начини третирања засада, у виду препарата справљених од екстракта биља, пепела и сл. У алтернативне начине могу се убројати, на пример, пчелињи восак (при поткресивању биљке), желатин као инсектицид, третирање содом бикарбоном да би се спречило развијање плесни на сазрелом воћу и друго.

У продаји се могу наћи разни комерцијални препарати дозвољени у органској производњи. То су производи на бази бакар хидроксида, који делује као фунгицид (до 6 кг/ха чистог бакра годишње), парафинска уља (инсектицидно и акарицидно дејство), минерална уља (инсектицид, фунгицид који се користи у третирању стабла воћака), препарати на бази сумпора (фунгициди), калцијум хидроксида (за стабла и саднице), као и калијум бикарбоната (делује као фунгицид).

У погледу заштите, сваки конвенционални препарат има свој пар у алтернативној (органској) заштити. Ипак, самим развијањем сортимента, и насељавањем разних микроорганизама који проузрокују многе „нове“ болести, постоје решења која су прихватљива само у процесу органске производње, што може да буде велики проблем, јер се ризикује постојаност засада као таквог.

У продаји се могу наћи разни комерцијални препарати дозвољени у органској производњи. То су производи на бази бакар хидроксида, који делује као фунгицид (до 6 кг/ха чистог бакра годишње), парафинска уља (инсектицидно и акарицидно дејство), минерална уља (инсектицид, фунгицид који се користи у третирању стабла воћака), препарати на бази сумпора (фунгициди), калцијум хидроксида (за стабла и саднице), као и калијум бикарбоната (делује као фунгицид).

У погледу заштите, сваки конвенционални препарат има свој пар у алтернативној (органској) заштити. Ипак, самим развијањем сортимента, и насељавањем разних микроорганизама који проузрокују многе „нове“ болести, постоје решења која су прихватљива само у процесу органске производње, што може да буде велики проблем, јер се ризикује постојаност засада као таквог.

 Izvor: agromedija.rs

Препарати за заштиту биља које можете користити у органској производњи