Da li ste znali da osa može da otkrije eksploziv ili drogu?

Foto:unsplash.com

Foto:unsplash.com

Ose, za razliku od pčela, nisu ni približno cenjene, međutim naučnici tvrde da su ovi nepravedno zapostavljeni insekti važan deo našeg ekosistema, bez kog bi svet izgledao skroz drugačije.

Pre nego što počnete da slavite ovaj scenario, BBC donosi manje poznate, čudesne činjenice o ovim insektima bez kojih bi došlo do velikih poremećaja u ekosistemu.

Važnost predatora
Svaka osa ima svoju ulogu koju mora da ispuni, bez obzira da li se radi o kraljici, čistačici, čuvaru ili dadilji. Osim toga, dosta su pametnije nego što ljudi to žele da priznaju, piše N1.

Naučnici sugerišu da neke od osa mogu međusobno da se raspoznaju i na osnovu toga da utvrde gde se nalaze na hijerarhijskoj lestvici, kao i da li je druga osa prijateljski nastrojena. Takođe, jedan od malo poznatih podataka vezanih za ove insekte je da se ose mogu istrenirati da pronađu eksploziv ili droge.

Ose su vrlo važan predator, a gubitak svakog predatora ima snažan negativan efekt na ekosistem. Razlog je taj što ose čuvaju biljni život, useve i druga bića od paukova, stonoga, muva do gusenica i drugih insekata.

Ovi leteći predatori godišnje samo u Velikoj Britaniji ulove oko 14 kilograma drugih insekata s kojima hrane svoje mlade. Zbog toga bi mnoge biljke bez osa ostale nezaštićene, a domovi bi nam bili prepuni insekata.

Preti im scenario pčela
Istraživači beleže da je u poslednjih 30 godina zabeležen drastičan pad u populaciji pčela zbog upotrebe pesticida, poljoprivrednih radova i klimatskih promena.

Sličan scenario preti i osama, ali javnost ih ne percipira u tako romantičnom svetlu kao na primer pčele stoga se o ovom problemu ne priča dovoljno prema navodima stručnjaka. Studije su pokazale da pčele asociraju ljude na mnogo pozitivnije doživljaje i slike – kao što su med, cveće i polen, dok ih ose sa druge strane asociraju na ubod, bol i agresiju.

A to je prema tvrdnjama stručnjaka potpuno nepravedno, jer ose obavljaju skoro identične zadatke u prirodi kao i pčele, a takođe se svrstavaju i u red ključnih oprašivača.

Činjenica je da kad ose ne bi postojale, da bismo izgubili i više od 100 različitih vrsta orhideja i smokvi. To možda ne zvuči kao velika katastrofa, ali svaka vrsta smokve oslanja se na svoju vrstu ose koja je oprašuje. U vezi sa tim, naučnici navode podatak da više od 1000 vrsta tropskih ptica i sisara zavisi od smokava.

Postoji na hiljade vrsta osa koje uglavnom obavljaju svoj posao u prirodi a da ih ne primećujete. Samo jedan posto osa doći će do vašeg stola. Naravno, najodbojnija karakteristika ose je njen žalac čiji ubod je veoma bolan. Ali čak i ova karakteristika ima svojih prednosti, žalac ose sadrži vrstu toksina za koji su laboratorijske pretrage pokazale da ima antikancerogena svojstva.

Zaključak je da su ose ipak korisne životinje. A stručnjaci savetuju da ih ne dirate jer bismo bez njih imali više zaraza i bolesti, manju bioraznolikost, a celo globalno tržište hrane bi bilo nesigurnije

Da li ste znali da osa može da otkrije eksploziv ili drogu?

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Privremeni organ opštine Kula usvojio je Pravilnik o dodeli sredstava za sufinansiranje investicija u pčelarstvu na teritoriji opštine. Minimalan iznos bespovratnih sredstava je 5.000, a maksimalan 150.000 dinara.

Prema istraživanju naučnika sa Londonskog univerzitetskog koledža, broj insekata u pojedinim delovima sveta je u poslednje dve decenije opao za skoro 50 odsto zbog intezivne poljoprivrede i rasta prosečne temperature.

Pčelare je posebno obradovala vest da je otkupna cena bagremovog meda dostigla istorijski maksimum, a nadaju se i dobroj paši.

Mart mesec rezervisan je za prve radove kod pčelara koji uveliko obilaze svoje košnice i pčele radilice pripremaju za prvu prolećnu ispašu. Nakon nekoliko lošijih godina, konačno se nadaju boljoj sezoni.

Tradicionalni 39.sajam pčelara Vojvodine biće održan 5. marta 2022. godine, te se pozivaju svi zainteresovani da uzmu učešće.

Sa lepim vremenom bez vetra, kada spoljna temperatura poraste i dostigne 18 stepeni, može se početi sa prvim prolećnim pregledom pčelinjih društava.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета