Novo istraživanje pokazuje kako virusne infekcije narušavaju stabilnost pčelinje zajednice i ukazuje na ključni feromon koji bi mogao da pomogne u održavanju kompaktnih i produktivnih pčelinjih društava.

Zvuči kao zaplet srednjovekovne istorijske drame: nekada moćan vladar, oslabljen bolešću, biva svrgnut od strane svojih do juče lojalnih podanika. Ali u pčelinjim zajednicama ovakvi dramatični prevrati nisu fantazija – oni su čest fenomen, koji nosi i rizike i koristi za pčelinja društva i za prehrambene sisteme koji od njih zavise.

Proces poznat kao tiha smena matice nastaje kada desetine hiljada radilica u košnici prepozna da matica više ne polaže dovoljno jaja i kada se kolektivno organizuju da je zamene novom, zdravijom maticom. Iako ova strategija preživljavanja pomaže divljim zajednicama da se prilagode, u pčelinjacima pod nadzorom pčelara ona često stvara probleme, dovodi do prekida u polaganju jaja, slabljenja zajednice i, na kraju, do smanjenog oprašivanja i proizvodnje meda.

Sada su istraživači sa Univerziteta Britanska Kolumbija otkrili važan mehanizam koji osvetljava razlog nastanka ovih „pobuna“ i neverovatnu sinhronizovanost kojom se one koordinišu.

 Kako virusi oslabe maticu
 U nedavno objavljenom radu u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka Sjedinjenih Američkih Država (Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America – PNAS; https://www.pnas.org/doi/10.1073/pnas.2518975122), istraživački tim je utvrdio da uobičajene virusne infekcije dovode do smanjenja jajnika matice, čime se smanjuje njena sposobnost polaganja jaja, ali i proizvodnja metil-oleata – feromona koji inače održava lojalnost radilica. Kada nivo metil-oleata opadne, radilice „osete“ slabost matice i počinju pripreme za njenu zamenu.

 „Zdrava matica može da položi od 850 do čak 3.200 jaja dnevno, što je više od njene sopstvene telesne mase“, rekao je glavni autor istraživanja dr Leonad Foster (Leonard Foster), profesor biohemije i molekularne biologije sa Medicinskog fakultet Univerziteta Britanske Kolumbije (University of British Columbia) i Laboratorije Majkla Smita (Michael Smith Laboratories).

 „U našim eksperimentima, matice zaražene virusima polagale su manje jaja i proizvodile manje metil-oleata. Upravo se taj pad feromona čini signalom radilicama da matica više nije sposobna da nastavi funkciju.“

 Pčele oprašuju oko jedne trećine svetskih poljoprivrednih kultura, što ih čini ključnim za zdrave prehrambene sisteme, bezbednost hrane i zdravlje ljudi i zajednica širom sveta. Pčelari već godinama prijavljuju probleme sa otkazivanjem matica i prevremenom zamenom matice, a nedavne ankete identifikovale su „loše matice“ kao najčešći uzrok gubitaka tokom zime.

Istraživanje ističe da su virusne infekcije pokretač ovih izazova, jer narušavaju osetljivu ravnotežu hemijskih signala koji održavaju red u košnici.

Posebno je važno da rezultati ukazuju i na praktičan način da se pčelari uključe i kontrolišu proces zamene matice. U terenskim ispitivanjima – dokazivanjem koncepta – zajednice kojima su dodavani sintetički feromoni koji sadrže metil-oleat pokazale su znatno manju sklonost ka odgajanju novih matica u odnosu na zajednice koje su dobile feromonske smeše bez ovog jedinjenja.

„To bi moglo da bude veoma značajno za pčelare“, rekao je dr Foster „Zamena matice može biti destabilizujuća i skupa, ali dodavanje metil-oleata moglo bi da pomogne u stabilizaciji košnica u periodima kada je neprekidna produktivnost najvažnija.“

Nove mogućnosti za pčelare
 Ova saznanja otvaraju mogućnost novih strategija upravljanja za komercijalne pčelare koji se bore sa virusnim infekcijama, posebno tokom vršnih perioda oprašivanja ili proizvodnje meda, kako bi se sprečio nepovoljan gubitak matice.

„Naše istraživanje zaista naglašava da virusne infekcije matica mogu predstavljati veliki problem za pčelare“, istakla je prva autorka rada, dr Alison Mekafi, naučna saradnica Univerziteta Britanske Kolumbije i Laboratorije Majkla Smita i Univerziteta države Severna Karolina. „Prethodne studije pokazale su da su matice koje otkazuju bile snažno inficirane virusima, a sada znamo da te infekcije mogu dovesti do zamene matice, što je rizično za zajednicu i skupo za upravljanje.“

Istraživanje takođe naglašava ulogu varoe – parazitskih grinja koje šire viruse povezane sa otkazivanjem matica – i time podvlači važnost održavanja zdravih i parazita lišenih zajednica.

Infekcije matica su do sada bile potcenjen problem, kaže dr Mekafi, koja se nada da će ovo istraživanje to promeniti.

„Očuvanje zdravlja matice još je jedan razlog zašto je od ključne važnosti da pčelari razmišljaju unapred i drže nivoe varoe pod kontrolom“, dodala je dr Mekafi.

„Trenutno ne postoji tretman za viruse u pčelinjim društvima, ali sada, kada bolje razumemo njihov uticaj, možemo promeniti način upravljanja varoom kako bismo matici dali bolju šansu.“ 

Agroinfo.rs/spos.info

ZAŠTO PČELE MENJAJU MATICU: Nova naučna saznanja važna za pčelare