Što je kvalitet voska bolji, to je njegova boja svetlija, a specifična težina, temperatura topljenja i čvrstina veća.

Kvalitet pčelinjeg voska karakteriše se njegovom bojom, specifičnom težinom, temperaturom topljenja i čvrstinom. Poslednja osobina voska (čvrstina) ima prvorazredni značaj za proizvodnju veštačkog saća. Temperatura topljenja prirodnog pčelinjeg voska iznosi 62°-65° C, a specifična težina (na 20° C) 0,956 do 0,970.

Prema načinu prerade pčelinji vosak se deli na 4 vrste;

1. Presovani vosak izvlači se iz raznog saća za pretapanje pomoću presa sa zavrtnjem ili hidrauličnih presa u voskarskim zavodima.

Razlikuje se vosak dobijen iz praznog saća i vosak iz voštine sa pčlinjaka. Prvi je kvalitativno mnogo bolji od drugog i smatra se kao sasvim dobar za izradu veštačkog saća. Vosak dobijen od voštine ima zatvorenu boju i manju čvrstinu. Zato se ovaj vosak često zove »tehnički«, pošto se retko upotrebljava za izradu saća. On se uglavnom predaje industriji.

2. Vosak sa pčelinjaka, tj. vosak koji se topi na raznim topionicima za vosak, ili se cedi pomoću primitivnih presa neposredno na pčelinjacima. Ovaj se vosak obično dobija iz saća za pretapanje koje je bogato voskom. Zato vosak sa pčelinjaka spada u red najboljeg voska.

3. Beljeni vosak, tj. običan vosak izbeljen na suncu ili hemijskim putem. Razlikuje se od drugih vrsta voska. najvećom čvrstinom i krtošću. Upotrebljava se uglavnom u parfimeriskoj industriji i u industriji boja.

4.  Ekstrakcioni vosak izvlači se (benzinom) iz zavodske voštine tj. od otpadaka dobijenih preradom saća za pretapanje u voskarskim zavodima. Ekstrakcioni vosak razlikuje se od drugih vrsta voska svojom mekoćom i neprijatnim mirisom. Upotrebljava se isključivo za tehničke potrebe: za izradu masti, za parket itd.

U trgovini se razlikuju sledeće vrste voska:

Vosak I klase — beo ili otvoreno žut, potpuno čist, kako unutra tako i s donje strane kruga. U prelomu celom visinom ima jednoliku boju. Miriše na med, prijatno. Ovde dolazi uglavnom vosak sa pčelinjaka dobijen na topionicima za vosak. Obično se zove »kapanac«.

Vosak II klase — zatvoreno-žuti ili otvoreno-mrki, čist, bez stranih primesa. U prelomu po boji može da bude nejednoličan: donji slojevi zatvoreniji od gornjih (talog). Ipak taloga ne sme biti više od 1/3 visine (debljiie kruga ili table). U ovu klasu spadaju voskovi sa pčelinjaka, zatvorenih boja, i presovani vosak dobijen od saća za pretapanje.

Vosak III klase — zatvoreno-mrki, mrki ili siv, u npelomu ima znatnu nejednorodnost — po boji. Taloga ima do 1/2 visine kruga ili table. Ovde spada vosak sa pčelinjaka s iskvarenom (od posuđa i drugih uzroka) bojom, a isto tako i presovani vosak od voštine i otpadaka.

Osim ove tri klase, postoji prirodan pčelinji sastojak bez pune vrednosti, koji je po kvalitetu niži od treće klase. Ovde spadaju: vosak pregoreli, šupljikav, crne ili sive boje (emulzija), vosak jako prljav i koji se teško može očistiti.

Trgovačka kvalifikacija ekstrakcionog i belog voska podudara se s proizvodnom.

Izvor:tehnologijahrane.com

Privredni značaj voska i podela prema preradi