Neophodan preduslov za uspešnu jesenju setvu i sadnju povrtarskih kultura je odabir pogodne sorte, optimalno vreme setve i sadnje i pravilno sprovođenje agrotehničkih mera, kako bi biljke lakše podnele uslove koji vladaju tokom zime.

Prednosti sadnje crnog luka u jesen su s jedne strane, zemlja ne čeka proleće i ne miruje, a sa druge strane, obezbeđuje se sveže povrće već na početku proleća. Za povrtare je ovo značajno jer tada povrće može dostići visoku cenu.

Beli luk
Beli luk dolazi na drugo mesto u plodoredu, na istu parcelu se vraća posle 3-4 godine i najbolje uspeva posle krompira, kupusnjača, šargarepe, peršuna, krastavaca, salate i tikvica.

Najbolja zemljišta za gajenje belog luka su sunčana, plodna, srednje teška i srednje laka sa neutralnom pH reakcijom, zatim zemljišta koja dobro drže vlagu i koja su bogata hranljivim materijma zbog izraženih potreba ovog useva. Beli luk ima visoke zahteve prema kompostu (3-5 kg/m3) jer sa 10 kg lukovica usvaja 50-80g azota, 20g fosfora i 40-80g kalijuma. 

Čenovi belog luka sade se u jesen, u oktobru mesecu i koriste se dobri, zdravi i krupni čenovi jer daju veću lukovicu sa krupnijim i kvalitetnijim čenovima. Dubina sadnje je 4cm, a čenovi se sade vrhom na gore, jer u suprotnom čenovi teže ili nikako ne niču. Razmak između biljaka je 5-10cm i 20-30cm između redova prilikom setve u redove ili razmak između biljaka 10 cm i između redova 15-20 cm ukoliko se beli luk gaji na gredicama. Za mladi luk čenove je potrebno posaditi u septembru mesecu, a potrošnja je u novembru.

Crni luk
Za gajenje crnog luka najbolja su laka do srednje teška zemljišta dobre strukture i plodnosti, čija je reakcija slabo kisela ili neutralna.

Obrada zemljišta pre jesenje sadnje obuhvata predsetvenu pripremu kako bi zemljište bilo mrvičasto, što omogućava ujednačenost i brzinu nicanja, a obavlja se odmah nakon skidanja prethodnog useva. Ukoliko je zemljište suvo, preporučuje se prethodno navodnjavanje.

Luk ne podnosi monokulturu i na isto mesto se vraća posle 3-4 godine, što je preventiva protiv širenja plamenjače, nematoda i najznačajnije štetočine luka – lukove muve. Treba ga saditi na parcelama gde su prethodno gajeni krastavci, kupus, paprika, paradajz ili strna žita, dok kao predkulture nisu preporučljivi grašak i ostalo lukovičasto povrća, kao i lukovičasto cveće. Jesenja proizvodnja obavlja se na dva načina, iz rasada i sadnjom arpadžika.

Setva za proizvodnju rasada obavlja se u avgustu mesecu a rasađivanje krajem septembra i početkom oktobra kada rasad ima 3-4 lista, dok se sadnja arpadžika za mladi luk obavlja u septembru i oktobru mesecu. Sadnja na otvorenim parcelama najčešće se obavlja u trake s pet redova, sa razmakom između redova 25cm a između traka 40-50cm. Razmak u redu treba da bude 10cm a dubina sadnje je 2-3cm. U zaštićenom prostoru crni luk se seje u redove sa međurednim razmakom 8-10cm i razmakom u redu 4-5cm. Gaji se kao čist usev ali i kao međukultura između zelene salate, jer su ove dve biljke izuzetno dobri susedi. Preporučuje se sukcesivna setva u razmacima 15-20 dana čime se osigurava kontinuitet u dospevanju.

Izvor:organicnet.co

Jesenja setva i sadnja belog i crnog luka