Bob predstavlja jednu od najstarijih mahunarki koje su ljudi gajili. Veoma je zdrav i hranljiv, a danas se, neopravdano, retko može naći u našim baštama.

Bob (lat. Vicia faba) je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki (Fabaceae), krupnih semena koja se koriste u ishrani poput pasulja. Danas se retko može naći u našim baštama, a predstavlja jednu od najstarije gajenih vrsta povrća kroz ljudsku istoriju.

Opis biljne vrste

Bob je jednogodišnja biljka nerazgranatih, šupljih, četvrtastih uspravnih stabljika, visoka do 1 m. Listovi su mesnati, plavičastozeleni sa lisnom drškom koja se produžava u zašiljeni vrh na kome su 2–3 para sedećih jajastih listića. Zalisci su krupni i srcasti. Cvasti su sa 2–4 krupna leptirasta bela i mirišljava cveta. Mahune su u početku uspravne kasnije viseće. Na poprečnom preseku su okrugle, dugačke od 8 do 12 cm i oko 1–2 cm široke. Mlade su zelene i zeljaste, a zrele tamnomrke, kožaste. Mahuna je iznutra pregrađena poprečnim zidovima, sadrži 2–5 pasuljastih do 3 cm velikih semena.

Rasprostranjenost

Bob je redak usev koji se gaji na vlažnim mestima, na bogatom zemljištu. Seje se u drugoj polovini marta. Ubiranje zrna se obavlja kada većina mahuna sazri – pocrni. Kada je reč o našim prostorima, ova mahunarka dugo vremena je bila tradicionalna biljka Balkanskog poluostrva. Najveći proizvođač boba u svetu danas je Kina koja je u 2019. godini proizvela 1,74 miliona tona ove mahunarke, a nakon nje slede Etiopija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija, Francuska.

Hranljiva i lekovita vrednost boba

Zrelo zrno boba je energetska belančevinasta hrana visoke kalorijske vrednosti, mada niže od zrna pasulja, sa visokim sadržajem mineralnih materija. Sveže mlade mahune i mlada zelena zrna su bile cenjeno, vrlo rano povrće, izvor vitamina iz grupe B i fosfora. U rano proleće lišće se može koristiti kao salata.

Zreli bob je dobar izvor proteina, skroba i minerala. Iako je poznato preko 80 različitih tipova boba u svetu, samo je 18 tipova pažljivo kultivisano. Visoko prinosna polja, manja zrna, smanjen sadržaj antinutritivnih komponenata, visoka adaptivnost na modernu agrokulturu učiniće ovu biljku atraktivnijom za farmere, za ishranu i proizvodnju stočne hrane. Bob je dobra alternativa za skupe proteine mesa i ribe.

Pored hranljivih, značajna su i lekovita svojstva boba. Cvetovi i mahune se koriste u pripremi čajeva za ublažavanje bolova prilikom izbacivnja kamena iz bubrega i kod upale mokraćnih kanala. Po najnovijim istraživanjima, mlade mahune mnogih sorti imaju u sebi supstancu koja blagotvorno deluje na bolesne od Parkinsonove bolesti. Od boba su se spravljala domaća tradicionalna domaća jela, a posebno u manastirima. Međutim, već krajem XIX veka bob je bio potisnut drugim mahunarkama, prvenstveno pasuljem, ali i sočivom i graškom. Gajenje boba se svelo na bašte i upotrebu u domaćinstvu.

Agroinfo.rs

NAJSTARIJE GAJENA MAHUNARKA: Bob je veoma hranljiv i lekovit, a gotovo zaboravljen