Setva šećerne repe trebalo bi da se obavi u martu, ali su zbog visokih cena repromaterijala ratari u dilemi da li da je uopšte obave.

Ova industrijska biljka je zahtevna i potrebne su obimne agrtehničke mere dok ne dospe za vađenje. Treba je osam do deset puta tretirati raznovrsnim hemijskim sredstvima. Za više nego dvostruko manje novca i truda može se posejati kukuruz, soja i suncokret, čije su cene višestruko povećane u odnosu na prošlu i setvu i žetvu.

Šećerane su prvo nudile 40 evra po toni, a sada za dva evra više, plus bonuse za digestiju i čistoću, ali ratarima ni to nije dovoljno. Oni su tražili i da im šećerana na jesen izvadi repu i na tu ponudu nisu dobili odgovor.

Direktorka Poslovne zajednice ”Industrijsko bilje“ Olga Čurović izjavila je za Dnevnik da bi bilo dobro kada bi repe ove godine imali kao i 2020.godine na 40.000 hektara.

- Prošle godine je zauzela blizu 37.000 hektara. Prosečan prinos je bio 60 tona po hektaru, ali je digesitija bila odlična, iznad proseka, čak 17 procenata - kaže ona.

Podsetila je da imamo dva prerađivača šećera, „Helenik sugar“ koji ima šećerane u Crvenki i u Žablju, koja, doduše, ne prerađuje šećer, i kompaniju „Sunoko”, čije su šećerane u Vrbasu, Kovačici, Pećincima.

- U sve četiri šećerane sve do skoro se prerađivala repa. Dobijeno je 340.000 tona šećera, a troškovi prerade najviši su bili u Crvenki jer ta šećerana koristi gas kao energent - rekla je Čurović.

Agroinfo.rs/agronews.rs

Ratari u dilemi da li da seju šećernu repu zbog visokih cena repromaterijala