Mnogi ratari su nezadovoljni ovogodišnjim rodom kukuruza koji je lošeg kvaliteta zbog visokih temperatura koje su bile dominantne. Ipak, jedan proizvođač je uz zanimljiv 'eksperiment' ostvario nikad bolje prinose.

Nikola Martinović iz Bogatića ostvario je ove godine odličan prinos kukuruza zahvaljujući navodnjavanju. Naime, on je na svojoj njivi od 3,5 hektara postavio sistem za navodnjavanje 'kap po kap' i tako, ne samo spasao poljoprivrednu kulturu od isušivanja, već i ostvario nikad veći prinos.

Poduhvat navodnjavanja merkantilnog kukuruza pomenutim sistemom je inovativan i pionisrkog tipa u ovom kraju. Iako ovaj sistem nije uobičajen, on je upravo dao maksimalne rezultate, pa je prinos kukuruza sa njive Nikole Martinovića 41,5 tona, odnosno skoro 12 tona po hektaru. I dok su drugi nažalost zabeležili niske prinose i suvo i nekvalitetno zrno, ovaj mladi poljoprivrednik je uspeo da predupredi problem suše i visokih temperatura.

Kukuruz je posejan u optimalnom roku, uz primenu uobičajenih agrotehničkih mera. Uz setvu od 17 centimetara razmaka u redu, postignut je sklop od 90.000 biljaka po hektaru, a znajući da će njivu navodnjavati, Nikola je  prilikom setve međuredno rastojanje smanjio na 65 centimetara, dok su trake postavljene u svaki drugi red kako bi se odjednom zalivala dva reda biljaka, objasnio je poljoprivrednik, a preneo Telegraf.

Ukupno je obavljeno šest ciklusa navodnjavanja, svaki u trajanju od 30 sati. Usled ovakvog procesa, kukuruz nije ni osetio sušu. Biljke su imale normalnu vegetaciju, oprašivanje, nalivanje zrna, a list nije izgoreo. Klipovi su formirani kao da su vremenski uslovi bili idealni i ostali zdravi do berbe. Buđ se nijednog momenta nije pojavila. Kada je došlo vreme berbe, zrno je bilo idealnog procenta vlažnosti, odnosno od 14 do 15 odsto.

Da li se ovaj 'eksperiment' isplati?

S obzirom na to da su se mnogi zapitali da li se i kako navodnjavanje ovakvog tipa isplati, Nikola objašnjava da se investicija isplatila sa svega pet tona kukuruza. Opremu za navodnjavanje je, kaže, nabavio uz subvencije države od 60 odsto, a jedini drugi trošak je gorivo. Ulaganje po hektaru je iznosilo 300 evra, a sa ostvarenim prinosom uz cenu od 25 dinara, proizvođač iz Bogatića je prihodovao oko 2.500 evra po hektaru.

Agroinfo.rs

REKORDER U SUŠNOJ GODINI: Proizvođaču iz Bogatića jedan 'trik' doneo maksimalan prinos kukuruza