Nastanjuje bistre reke sa peščanim i šljunkovitim dnom u velikim jatima, jezera siromašna hranljivim tvarima. Ako se voda jako ugreje jata se sele ka izvorima gde je voda hladnija.

Pijor se lovi najfinijim priborom - najsitnijim udicama sa najmanjim glistama il kuglicama hleba. Pre pecanja treba rasuti sitne mrve hleba kako bi se jato okupilo. Kao keder pijor se može koristiti samo u hladnijim i kiseonikom bogatim vodama. Pijor je izuzetno osetljiva riba i vrlo brzo ugine na udici. Meso pijora je jestivo iako je blago gorko ali je odličan mamac (mada osetljiv na dubinu vode). Koristi se u ribnjacima kao živa hrana. 

Hrane se biljnom i životinjskom hranom. Pijor naraste od 10 do 12cm, retko više. Čvrste je građ i okruglog tipa. Krljušti su sitne i na trbuhu ih nema. Glava i prsa su mu karmin crvena. Osnovna boja na leđima je tamnozelena ili prljavo siva na kojima se nalazi 15 tamnih poprečnih pruga, na bokovima tela nalaze se mrlje nepravilnog oblika, često spojene u zlatnu uzdužnu prugu. Celo telo je posuto sitnim sivim pegama.

Pijori se mreste od maja do jula, obično od polovine maja do polovine juna. Plodnost je mala, do hiljadu jaja čiji razvoj traje 7 - 14 dana; polno je zreo sa 2 - 3 godine, kad je dugačak 6 - 8 cm.

Izvor:pcelica.co.rs

PIJOR (Phoxinus phoxinus): Izuzetno osetljiva riba jestivog mesa