Nakon gotovo deset godina, ponovo je počelo poribljavanje Palićkog jezera autohtonim vrstama ribe, kada je na četiri lokacije bačeno prvih 150 kilograma soma.

U ovom delu jezera privremeno će biti zabranjeno pecanje kako bi novodošli riblji predator imao šansu da se prilagodi, najavila je Marta Dobo, direktorica JP „Palić Ludaš”.

Takođe, u planu je dalje poribljavanje Palića sa vrstama kao što su štuka i smuđ, a kada program poribljavanja i zaštite jezera to bude dozvolilo, u planu je da se u vodu puste i prve količine šarana, crvenperki i drugih ribljih vrsta, najavio je Vinko Tamaš, stručni saradnik u preduzeću „Palić Ludaš”. U početku, jezero će biti poribljavano sa do 150 kilograma ribe po vrstama, a na osnovu pokazatelja monitoringa ova količina će se i povećavati.

- Cilj je da se obogati riblji fond, a tokom selektivnog izlova videli smo da su prisutne i domaće, autohtone, a ne samo invazivne vrste, ali još ne u količini koja bi bila poželjna za jezero. Grabljivicama, kao što je som, želimo na prirodan način da smanjimo brojnost invazivnih vrsta, pre svega babuške - kaže Tamaš.

Poribljavanje Palića je druga faza biomanipulacije jezerom, a što je podrazumevalo i sanitarni izlov koji je sprovođen nekoliko godina kada je iz jezera, specijalnim vršama kako ih ne bi povredili vađen invazivni srebrni karas, odnosno babuška. Prve procene su bile da u četvrtom sektoru postoji oko 120 tona, ali je sanacionim izlovom izvađeno ukupno 190 tona babuški, što pokazuje u kojoj meri je jezerska voda bila prenaseljena invazivnom vrstom koja plemenitijim ribama nije ostavljala dovoljno životnog prostora. Sanitarni izlov je uz druge mere, poput poboljšanja rada prečistača i formiranje zaštitnog koridora oko jezera, uticao na postepeno pobošljanje kvaliteta jezerske vode.

- Tokom selektivnog izlova mi smo vadili i odrasle komade, teže od 10 kilograma, autohtonih vrsta, što znači da mogu da opstanu u jezeru. Drugo je pitanje sada čitavog ekosistema da li će ova riba moći u jezeru i da se mresti. Zbog toga smo u sklopu projekta radili i transplantaciju trske, planiramo da poboljšamo i stanje vodene vegetacije, što je jako bitno. Ponekad zaboravimo da jezero ne čini samo voda već i biljke, razne trske, rogoz, drezga, različite biljke su bitne za ovaj ekosistem i moramo da vodimo računa i o tome - kaže Tamaš.

Agroinfo.rs/politika.rs

Poribljavanje Palića nakon 10 godina: Bačeno prvih 150 kilograma soma