Nekada je ljudima glavna preokupacija bila kako da dođu do hrane, a problem modernog čoveka je kako da se suzdrži da ne pojede previše kalorija i to pogrešne hrane. Za neke vrste hrane se pokazalo da povoljno utiču na zdravlje, dok konzumacija nekih drugih može da dovede do bolesti.

Jedna vrsta hrane se u poslednjih 20-ak godina našla u fokusu zbog sumnji o izuzetno štetnim posledicama po zdravlje, a u pitanju su prerađevine od mesa. Izgleda da najveća zabrinutost vlada oko potencijalne veze između konzumacije mesnih prerađevina i oboljevanja od raka.

 Ima li istine u tome? Da li su sve mesne prerađevine podjednako štetne? Da li pomaže da se bude umeren i kolika je to sigurna dnevna doza mesnih prerađevina zbog koje ne bi morali da strahujemo za zdravlje?Kako Svetska Zdravstvena Organizacija ocenjuje zdravstvene efekte konzumacije mesnih prerađevina?

Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) je definisala da se pod prerađenim mesom smatra svako meso koje je prošlo neki od procesa – soljenja, sušenja, fermentacije, dimljenja ili druge procese čiji je cilj poboljšanje ukusa i produženje roka trajanja. Primeri mesnih prerađevina su: viršle, šunke, salame, sušeno meso, kobasice, slanina, konzervirano meso, dimljena riba, itd…

Veliki broj studija tokom poslednjih 20-ak godina je sugerisao da postoji veza između konzumacije crvenog i prerađenog mesa i raka. Zbog toga je Međunarodna Agencija za Istraživanje Raka (IARC) pri WHO još 2014. godine uradila opsežnu analizu preko 800 studija o mogućoj vezi između konzumacije mesa i mesnih prerađevina i raka. Rezultat njihove analize je bilo to da su svrstali crveno meso u tzv. 2A grupu kancerogena, a mesne prerađevine u grupu 1 kancerogena. A šta to zapravo znači?

Organizacija IARC na svetskom nivou svrstava sve analizirane supstance u 4 kategorije na osnovu verovatnoće da uzrokuju rak. Te kategorije ili grupe su:

Grupa 1 – karcinogene za ljude
Grupa 2A – verovatno kancerogene za ljude (skoro sigurno su kancerogene, ali se čeka dovoljno studija)
Grupa 2B – možda kancerogene za ljude (sumnja se, ali nema dovoljno dokaza)
Grupa 3 – sumnja se da su kancerogene, ali ne postoje dokazi na ljudima
Da bi nam bila malo jasnija ozbiljnost svrstavanja prerađenog mesa u grupu 1 karcinogena, dovoljno je reći da se u njoj nalaze i duvan i azbest. Ovo naravno ne znači da su azbest i mesne prerađevine podjednako opasni, već da su dokazi o povezanosti sa rakom podjednako snažni. Ono što je najviše doprinelo kategorizaciji mesnih prerađevina u grupu 1 kancerogena su izuzetno jaki dokazi o kauzalnoj vezi sa rakom debelog creva.

Alarmantan porast učestalosti raka debelog creva
Poslednjih godina učestalost oboljevanja od raka debelog creva u celom svetu raste. U Srbiji je ova vrsta raka izbila na 2. mesto po učestalosti, a na 1. mesto po smrtnosti. U Americi, koja je poznata po velikoj konzumaciji mesa i mesnih prerađevina, primećeno je i da sve mlađi ljudi oboljevaju od raka debelog creva. Tako poslednji izveštaj Američkog Društva za Rak donosi podatak da je rak debelog creva vodeći uzrok smrti od raka u starosnim grupama od 20-49 godina.

Oslanjajući se na nalaze više studija o vezi između unosa mesnih prerađevina i raka, istraživači u Nemačkoj su izveli zanimljivu simulacionu studiju, kojom su želeli da pronađu kako bi se smanjenje unosa prerađenog mesa odrazilo na učestalost pojave raka debelog creva. Pronašli su da ako bi svaki stanovnik Nemačke smanjio potrošnju mesnih prerađevina za jednu ili dve porcije dnevno, nacija bi mogla da očekuje čak 68.000 manje slučajeva raka debelog creva godišnje!

Zvanične preporuke o konzumaciji mesnih prerađevina
Istraživanja jasno pokazuju da je između unosa mesnih prerađevina i rizika od raka postoji veza koja direktno zavisi od količine koju unosimo. Drugim rečima, što više mesnih prerađevina konzumiramo to je veća šansa da se suočimo sa dijagnozom raka. Svetska Zdravstvena Organizacija procenjuje da na svakih 50 g prerađenog mesa dnevno rizik od raka debelog creva raste za oko 18%. I svetska agencija za rak IARC u svom izveštaju takođe kaže da ne postoji „siguran dnevni unos“ mesnih prerađevina koji ne nosi rizik.

Čini se da je poruka o rizicima od prerađenog mesa jasna onome ko hoće da je čuje. Mi ljudi međutim često biramo da ne slušamo one koji znaju o čemu govore, već više volimo da verujemo onima koji nam, kada su naše loše navike u pitanju, pričaju ono što mi želimo da čujemo („Samo umereno“, „Zdravo je ako je domaće“,…).

Agroinfo.rs/T02S 

Jesu li sve mesne prerađevine kancerogene? Istina i mitovi o rizicima