G. Koegel je 1935. godine iz sirovog žumanceta jajeta dobio jedinjenje u kristalnom obliku koje je nazvao faktorom rasta kvaščevih ćelija. Utvrđeno je, da ovo jedinjenje popravlja patološke promene u koži pacova, koji su sa hranom dobijali veće količine sirovog belanca jajeta. Ovo jedinjenje je nazvano biotinom ili vitaminom H.

U belancu jajeta nalazi se i protein avidin, koji čvrsto vezuje biotin što onemogućava usvajanje ovog vitamina u crevima, međutim, pri kuvanju jajeta avidin se razgrađuje.

Fizičke i hemijske osobine

Vitamin H je stabilan na visokim temperaturama. Dobro se rastvara u kiseloj i baznoj sredini, etanolu i vodi. 

Biološka uloga

Vitamin H se proizvodi u tankom crevu čoveka, a proizvode ga bakterije. Jedan deo ovog vitamina se unosi i hranom.

Vitamin H funkcioniše kao komponenta (tj. koenzim) specifičnih enzima, koji katalizuju reakcije prenosa ugljendioksida (karboksilaciji). Na taj način vitamin H učestvuje u sintezi masnih kiselina, purinskih nukleotida i u metabolizmu razgranatih aminokiselina (tako što doprinosi većoj mišićnoj masi, pa ga koriste i sportisti za dobijanje atletske građe).

Vitamin H takođe doprinosi zdravijoj kosi i sprečava njeno opadanje.

Neke studije su pokazale, da je često količina vitmaina H izlučenog mokraćom veća od količine vitamina unetog hranom, a količine izlučene fecesom su čak 3-6 puta veće od količine unete hranom.

Prirodni izvori

Vitamin H se nalazi u mnogim namirnicama, mada u malim količinama. Najviše ga ima u jetri, žumancu jajeta, životinjskim tkivima, paradajzu, pivskom kvascu, mahunastim biljkama, lešniku, zrnastoj hrani, mleku i drugo.

Veliki deo potreba čoveka za ovim vitaminom obezbeđuju i intestinalne bakterije.

Biološka iskoristljivost vitamina H se veoma razlikuje od vrste namirnice; tako je na primer vitamin H iz kukuruznog i sojinog brašna kompletno iskoristljiv, dok je vitamin H iz pšeničnog brašna skoro uopšte neiskoristljiv.
 

Sadržaj vitamina H u prehrambenim proizvodima

Nedostatak ovog vitamina se pre svega ogleda u promenama na koži i kosi. Simptomi uključuju ćelavost, suvu i perutavu kožu, kao i osipanje kod nosa i usta.

Simptomi, koji ukazuju na nedostatak vitamina H se gube ubrzo nakon unošenja ovog vitamina putem hrane.

Hipervitaminoza

Nisu poznate posledice prevelikog unosa vitamina H jer je to veoma retka pojava.

Preporučene dnevne količine

Dnevna potreba za vitaminom H za odraslog čoveka iznosi do 300 mikrograma.

Upotreba u medicini

Mnogi preparati protiv ćelavosti sadrže vitamin H, koji podstiče rast kose.

Vitamin H doprinosi zdravijoj kosi i sprečava njeno opadanje