Seoski turizam je jedna od najperspektivnijih grana turizma.

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Razlog dolaska velikog broja turista u seoska područja, pre svega gostiju iz velikih gradova su netaknuta priroda, čist vazduh, zdrava voda za piće, tradicionalni specijaliteti naših krajeva (gastronomija), ali i tradicionalno, srpsko gostoprimstvo. Srbija ima veliki potencija!!

Naša sela obiluju prirodnim lepotama, kulturno-istorijskim znamenitostima i na njihovom području ili u neposrednoj blizini održavaju se brojne manifestacije. Potencijali za razvoj seoskog ili ruralnog turizma u Srbiji su veliki.

Novi trendovi na turističkom tržištu ukazuju na činjenicu da sve više turista želi da boravi na ruralnim turističkim destinacijama, sve više njih se odlučuje za kraća putovanja i boravak u jedinstvenom prirodnom okruženju, daleko od gradske gužve, sve više gostiju želi da upozna kulturu različitih delova Srbije i da uživa u tradicionalnim specijalitetima, gastronomiji, domaćoj hrani i pićima. 

Broj registrovanih domaćinstava se svake godine uvećava a ovaj vid turizma posebno je razvijen u Zapadnoj Srbiji, Vojvodini, Centralnoj Srbiji. Vlada Republike Srbije je u Strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji, među sektore koji mogu da podstaknu ekonomski razvoj, povećaju zaposlenost i devizni priliv, uvrstila i turizam. Mogućnost razvoja seoskih područja sadržane su u njihovoj modernizaciji, uz očuvanje sociokulturnih obeležja. Izgradnjom infrastrukture, unapređenjem komunalnih usluga i stvaranjem uslova za zapošljavanje naša sela bi oživela i to bi mogao da bude razlog ostanka mladih u seoskim sredinama. 

Turizam je kompleksna delatnost i sadrži širok spektar pozitivnih uticaja na selo,njegovu ekonomiju, stanovništvo i okruženje. Dakle, usluge smeštaja i ishrane nisu jedino što turisti „kupuju“. Zadovoljan turista će kupiti namirnice od domaćina,suvenire, predmete domaće radinosti, platiće organizovane izlete, robu široke potrošnje, prevoz itd.

Treba voditi računa i o tome da nekontrolisani razvoj ove delatnosti može da ima i negativne posledice. Neophodno je očuvati kulturu stanovanja i življenja na selu od urbanizacije i unošenja netipičnih arhitektonskih elemenata
i razvijati tradicionalne kulturne vrednosti. Takođe, u skladu sa preporukama i standardima EU treba voditi računa o životnoj sredini. Poljoprivreda je najznačajnija, a često i jedina delatnost na selu.

Boravak na selu može postati nezaboravan turistički doživljaj. Sve veći broj turista želi da aktivno provede odmor, da nešto novo nauči, da se rekreira, obogati saznaja o istoriji, kulturi i tradiciji našeg podneblja. Pri tom, ne sme se poremetiti harmonija gazdinstva koje živi, poslovi koji se redovno obavljaju, radovi u polju, gajenje stoke, obrađivanje zemlje, prerada poljoprivrednih proizvoda, izrada predmeta domaće radinosti.

Ukoliko su zainteresovani, gosti mogu da učestvuju u poljoprivrednim radovima, da vide kako se obrađuje zemlja, beru kukuruz, grožđe, jabuke i kupine, kose livade, uberu paradajz i papriku, iščupaju luk i šargarepu, da sami pripreme zimnicu,ajvar, džem, slatko, domaći sok, i uz određenu nadoknadu ponesu kući proizvide koje su pod budnim okom domaćice pripremilil. Tokom leta mogu da učestvuju u branju lekovitog bilja, nauče kako se suši i od njega pripremaju čaj tokom zimskih meseci. Ovakve aktivnosti mogle bi da postanu prava atrakcija.

Turisti mogu da nauče mnogo o životu i običajima na selu zahvaljujući domaćoj radinosti. To je deo narodne baštine. Gosti u našim selima mogu da nauče kako se češlja i prede vuna, tkaju ćilimi, štrikaju džemperi, prsluci i čarape, kako se veze i hekla, ali i kako rade kovači, grnčari, abadžije i užari.

Država Srbija manifestacije smatra jednim od najvažnijih potencijala za razvoj turizma. Organizovani događaji okupljaju veliki broj posetilaca, koji troše novac na destinaciji i postaju konzumenti različitih usluga.
Manifestacije pružaju velike mogućnosti za privlačenje turista (domaćih i stranih) a privredni efekti njihovog dolaska koji se odnose na broj posetilaca, broj noćenja, potrošnji, itd su izuzetno važni.

Seoski turizam je razvojna šansa ne samo za pojedinca, već i za celo selo,za određenu destinaciju. Primeri izvanrednog uspeha u seoskom turizmu Srbije ukazuju na činjenicu da su pojedini krajevi oživeli od ovog posla.

Izvor:Vodic-za-seoske-domacine

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Zelena poljoprivreda predstavlja koncept proizvodnje koja se odvija u skladu sa zaštitom životne sredine i razvojem ruralnih predela.

U jeku razvoja seoskog turzima, Srbija zaista ima šta i da ponudi ljudima koji svoj odmor vide kao odlazak na selo, planinu, u banju ili na salaš

Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači svečano je otvorila premijerka Srbije Ana Brnabić čime su nakon više od dve godine pčelari Srbije dobili svoju takozvanu kuću meda. U centar će pristizati med iz cele Srbije a pčelarima se na ovaj način omogućava siguran plasman proizvoda bez posrednika a 90 odsto meda koji se prikupi ići će na inostrano tržište

U centralnom delu Srbije ovaj grad sa 74 registrovanih seoskih domaćinstava na ušću Ibra u Zapadnu Moravu, srednjovekovnim manastirima Studenica, Žiča, Gradac i gradom Magličem, sa banjskim lečilištima Mataruškom i Bogutovačkom banjom je pravi raj za odmor

Iako društvenim mrežama kruže objave o enormnom poskupljenju boravka u turističkim objektima u Srbiji to je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), daleko od istine.

Smederevski kraj poznat je, pre svega, po vinu i grožđu, ali i po činjenici da se tu nalazi malo selo sa verovatno najtužnijim imenom u celoj Srbiji.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета