Као и код људи у летњим месецима, тако и код животиња, топлотни удар није реткост. До топлотног удара (Хyпертхермиа) долази при високој спољашњој температури, великој влажности ваздуха и неадекватној вентилацији, када организам животиње својим терморегулационим механизмима није у стању да одговори, те ослободи вишак топлотне енергије.

У овим условима може да дође до прегрејавања животиње која у том случају показује следеће симптоме:

• Убрзно и плитко дисање (дахтање);
• Повишена телесна температура;
• Веће потребе за пијаћом водом (коју неретко прати смањено излучивање мокраће (олигурија) или потпуни престанак (анурија);
• Несигуран ход (тетурање);
• Пасивност (отежана покретљивост);
• Смањен апетит;
• Малаксалост и
• Грчеви и трзаји мишића ( уколико се не пружи адекватна помоћ на време).

Различите врсте домаћих животиња различито подносе високе температуре, најмање су осетљиви коњи, јер имају могућност обилног знојења због добре активности знојних жлезда.

Овце релативно добро подносе високе температуре. Код говеда су чешћи топлотни удари јер и поред добро развијеног система терморегулације, температуре преко 30 степени Целзијуса за њих су велики стрес. Перад (живина) је врло осетљива на високе температуре јер нема знојне жлезде те вишак топлоте одаје дисањем и спуштањем крила. Најосетљивија домаћа животиња на топлотни удар је свиња, зато што нема развијене знојне жлезде (због чега воле да се ваљају у блату или барама).

Које треба мере предузети да би се спречио топлотни удар код животиња?

Мере које власник треба предузети у летњим данима да би се могућност да стока доживи топлотни удар свела на минимум су:

• Појачана вентилација у шталама повећава струјање ваздуха, а самим тим и хлађење животиња (отворени прозори и врата, употреба вентилатора по могућности);
• Прскање животиња водом, односно распршивање воде у штали помоћу уређаја посебно направљених за то;
• Обезбеђивање веће количине свеже, пијаће воде током читавог дана;
• Испашу или транспорт организовати у раним јутарњим часовима, када су температуре знатно ниже;
• Смањити број грла у објекту, користити настрешницу ван објекта;
• Шишањем оваца у пролеће смањује се могућност појаве топлотног удара и
• Додавање исхрани витаминско-минералне смесе, јер могу да утичу на повећање отпорности организма при високим тепмературама.
• Уколико дође до топлотног удара, власник би требало да склони животињу у хлад ако је изложена директним сунчевим зрацима. На главу и потиљак треба да стави крпу наквашену хладном водом, те прскањем расхладити животињу и косултовати стручно лице – ветеринара.
• Agrosmart.ne

Током паклених врућина мислите на домаће животиње