Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Мангулице су врста прасића, по врсти су јако блиски рођаци са дивљим свињама. Последњих година узгој мангулица у Србији постао је уносан посао.

Узгој мангулица Србија је претежно преузела од својих суседа, Мађарске и Аустрије, земаља које се неколико деценија уназад успешно баве овим послом. Иако је у почетку углавном Војводина преузела овај посао, квалитетни производи и солодна зарада стимулисали су провреднике и из других крајева наше земље да се баве овим послом. Занимљиво је да је мангулица још у деветнаестом веку била један од главних извозних производа у Србији.

Данас, Стара планина важи за одлично подручје за узгој ове специфичне врсте прасића. Пошто су блиски дивљим свињама чије је месо квалитетно због природне исхране, мангулицама је потребно слично окружење. Прво, потребно им је доста простора, тако да их не можете задовољити једним класичним обором за прасиће.Велики број узгајивача настоји на томе да окружење у којем их узгајају буде што сличније природном, с обзиром да су дивље мангулице живеле у шумама, пашњацима, па чак и мочварама. Доста се пази на њихову исхрану, јер им не прија вештачка храна, која је пуна пестицида, од чега чак могу и да угину. Дакле, најбоља је природна храна како би месо било квалитетно – жир, курукуз, јечам, шаргарепе, јабуке….

Иако је доста скупо, месо мангулице је тражено, због укуса и због ниског садржаја холестерола. Мангулица има 75% мање масноће од обичне прасетине, а 50% мање од говедине. Поред укуних кобасица и пршуте, доста се траже сланина и маст, а од крзна се праве четке, такође веома квалитетне.

Мангулице се прасе два пута годишње, а могу опрасити до седам прасића, који прва два месеца морају да доје.

Izvor:seoski poslovi

 

Узгој мангулица

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

I pored prolećnih vremenskih prilika u kalendarskoj zimi, domaći malinjaci trenutno su u dobrom stanju. Poljoprivredni stručnjaci, međutim, procenjuju da će toplo vreme doprineti da preživi i veliki broj bolesti i štetočina

Ako imate dobro zemljište, malo prostora i niste lenji, uzgajanje grožđa nije težak poduhvat!

Afrička svinjska kuga (ASK) je od 10. maja ove godine do danas registrovana u 18 mesta u Srbiji. Na dve lokacije – lovišta Sopotska kosa i Pančevački rit bolest je otkrivena i kod divljih svinja.

Jedna od tri autohtone domaće rase svinja, moravka, pre petnaestak godina bila je pred istrebljenjem. Sada je broj grla veći jer je, zbog veće potražnje, određeni broj uzgajivača našao računicu.

Vlada Srbije donela je odluku po kojoj od 1. januara 2023. godine nema carine na uvoz svinja.

Na nadmorskoj visini većoj od 1.000 metara, na planinskom visu, uz pašnjake i njive smestili se se i zasadi od pola hektara na kojoj Aleksandar Krstić gaji cveklu i to na organski način. Ovu biljku zbog velikog sadržaja vitamina i minerala nazivaju još i kraljicom među povrćem, ali uprskos njenim brojnim blagodetima ovaj domaćin iz sela Vraneša jedan je od retkih proizvođača cvekle u Srbiji.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета