Grab je listopadno drvo poreklom iz Evrope, sa Kavkaza i Irana. Pripada rodu Carpinus, a predstavlja najtvrđe drvo na našim prostorima i jedno od najtvrđih na svetu.

Dostiže visinu od 17-20 m i širinu od 7-12 m. Grab ima veoma zanimljivo kvrgavo i izuvijano stablo sa konično-kružnom krunom. Listovi su nežno zeleni, ovalni, nazubljeni, od 4 do 10 cm dugi. Svojim lišćem grab popravlja zemljište. Izrazito kiselo zemljište mu ne odgovara, a otporan je na mraz, pa može uspevati i u depresijama, tzv. mrazištima. Plod ovog drveta je mala orašica sa trorežnjevitim priperkom u svetlozelenim visećim izduženim, gustim grozdovima do 15 cm dugim i do 6 cm širokim.

Razlikujemo tri vrste graba: beli ili obični grab (Carpinus betulus), crni grab (Ostrya carpinifolia) i grabić (Carpinus).

Beli grab

Visina ovog drveta ne prelazi 25 m, a širina krošnje 10 m. Koren je dobro razvijen. Listovi su sveže zeleni, u jesen dugo zadržavaju zlatnožutu boju. Odlično podnosi senku. Pogodna je pojedinačna sadnja, u grupama ili sadnja drvoreda. Na većim zelenim površinama može se saditi ispred višeg drveća: smrča, hrast, bukva… Odlično podnosi orezivanje. U vrtovima klasičnog stila uspešno i masovno je korišćen za biljne ograde i zelene zidove. Dubok, vertikalni korenov sistem dopušta sadnju drugog bilja direktno uz grabovu živicu.

Crni grab

Crni grab je širokolisno belogorično drvo, koje može da dosegne i do 24 metara. Ima grubu koru i dvostruko nazubljeno lišće dugo 3-10 cm. Cvetovi se javljaju u proleće, s muškim resama dugim 5-10 cm i ženskim resama dužine 2-5 cm. Plodovi su u visećim grozdovima 3-8 cm sa 6-20 semena; svako seme je mali oraščić od 2-4 mm, potpuno zatvoren u mehuru nalik ovojnici.

Grabić

Grabić je malo listopadno drvo ili žbun. Naraste do 10 m u visinu. Stanište mu je jugoistočna Evropa i Jugozapadna Azija. Raste u šikarama. Koren mu je dobro razvijen. Listovi su jajasti, u osnovi zaobljeni i dvostruko nazubljeni. Plod je jednosemeni oraščić. Ima muške i ženske cvetove u resama. Cveta u aprilu i maju.

Drvo graba je tvrdo i žilavo, teško se cepa. Ima raznovrsnu primenu u zanatstvu i odlično je za ogrev. Grab ima jaku izdaničku snagu iz panja i žila. Vrlo je otporan na intenzivno orezivanje i brzo se vraća na prethodnu formu pa može uspešno da se upotrebljava za veoma efektne i dugotrajne žive ograde različite visine kao i topijarne forme. Pri izgradnji većih grupa i masiva u zelenim prostorima može da se koristi kao drvo drugog reda.

Agroinfo.rs

GRAB: Najtvrđe drvo na našim prostorima