NEMA DETALJNIH INFORMACIJA O SEČI: Šume Fruške gore odbijene za Uneskovu listu svetske baštine

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Zbog nedostavljanja potrebnih informacija o seči i planu smanjenja, nominacija bukovih šuma Fruške gore za Uneskovu listu svetske baštine nije odobrena. Ovo je još jedan dokaz o prekomernoj seči drveća, kažu iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore.

Obrazloženje kojim se odbija nominacija, kako se navodi, svodi se na nepostojanje zaštitne, bafer zone oko lokaliteta Ravne i Papratski do.

Tu se, kako se podseća, obavljaju takozvane oplodne seče, a u stvari ne bi trebalo da se praktikuju. Preporuka je, kako se objašnjava da se kao na Kopaoniku i Tari, primenjuje prebirno gazdovanje šumama.

- Prebirno gazdovanje je uzgojni model sa kojim se seče ne više od 10 odsto stabala, a u cilju omogućavanja kvalitetenog rasta cele šume - objašnjava Dragana Arsić iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore.

Prema njenim rečima, za razliku od ovih minimalnih intervencija u šumi, oplodnim sečama se poseku sva stabla sa određene površine.

- Oplodne seče su masivni šumarski radovi kojima se u potpunosti uklanja šuma, što možemo videti širom Fruške gore - napominje Arsićeva, a prenosi agronews.rs.

Prebirno gazdovanje se primenjuje u Nacionalnom parku Kopaonik, dok je u Nacionalnom parku Fruška gora zastupljena oplodna seča, zbog čega bi trebalo uskladiti gazdovanje zona koje se nalaze u režimima drugog i trećeg stepena zaštite.

Aktivista Pokreta Odbranimo šume Fruške gore, Dušan Bređi istakao je kako su upravo u blizini lokaliteta Ravne i Papratski do primetili intenzivne seče šuma.

- Tamo se dešavaju intenizivni građevinski radovi rekonstrukcije vile Ravne. Kamioni, mešalice, ograđivanje prostora, prava devastacija tog prostora. Interesovalo nas je šta se dešava sa nominacijom bukovih šuma i otkrili smo da su se naši strahovi obistinili - dodao je Bređi.

On ocenjuje da je zbog prekomernih seča u šumama Srbija izgubila istorijsku priliku da one postanu deo Svetske baštine prirode.
- Potrebno je ukazati da je ovaj obim i vrste seča ‘aminovao’ Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kroz svoje saglasnosti i na Osnove gazdovanja šumama i na sva programska i planska dokumenta JP Nacionalni park Fruška gora - dodaje Beređi.

Vest o nominaciji bukovih fruškogorskih šuma objavljena je u domaćim medijima maja 2020. godine.

One su označene kao deo prekograničnog dobra “drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, zajedno sa bukovim šumama Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije i Ukrajine.

Poslednjih godina u domaćim medijima se dosta pisalo o masovnoj seči šuma na Fruškoj gori, a Novosađani su u jednom trenutku svoje omiljeno izletište počeli da zovu i “Fruška gola”.

Agroinfo.rs

NEMA DETALJNIH INFORMACIJA O SEČI: Šume Fruške gore odbijene za Uneskovu listu svetske baštine

Komentari

Herein we quantify the proportion of PDGFRО± cells that become YFP labelled following Tamoxifen administration to adult PdgfrО± CreER T2 Rosa26 YFP transgenic mice generic cialis tadalafil

BL I have always had an interest in the sciences, but did not pursue a formal education overnight cialis delivery

viagra dosage for 40 year old Figure 1 Generation of a conditional C xcr 2 allele and genotype determination of conditional knockouts by PCR

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Prvi plantažni zasad masline u Krčedinu na Fruškoj gori, prvih stotinu sadnica, podigao je poznati vinar Dragan Stevanović. Ukoliko ovaj pionirski zasad da dobre rezultate, što znači kvalitetno maslinovo ulje, planira i proširenje zasada pod maslinama.

Zemlje sa brzorastućim privredama imaju takav poljoprivredni sektor, koji predstavlja ogledno dobro za uvođenje inovativnih tehnologija.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da pripadnici Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštite životne sredine sprovode pojačane kontrole šumskih područja i vozila koja prevoze drva u cilju suzbijanja bespravne seče šuma.

Iako se do sada smatralo da šafrana nema na Fruškoj gori, ova biljka, od koje se pravi najskuplji začin na svetu, ipak je otkrivena na srpskoj planini, javljaju iz Nacionalnog parka Fruška gora.

U zaštićenim područjima Kopaonika i Zlatibora više od 22 hektara šume biće posečeno radi izgradnje ili rekonstrukcije ski-staza i ski-liftova.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета