Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Opština koja zauzima zavidno prvo mesto u zemlji po proizvodnji kajsija, breskvi i trešanja, treće po proizvodnji jabuka i peto po proizvodnji krušaka smeštena je nepunih trideset kilometara od centra Beograda. Reč je o Grockoj

Grocka je i prva na tronu u čitavoj Srbiji po ukupnoj površini zemlje pod plantažnim voćnjacima. Zbog svog plodnog zemljišta duž reke Dunav, zatalasanog terena i odgovarajuće klime, Grocka je odavno nadaleko čuven voćarski kraj. Moderno voćarstvo Srbije otpočelo je upravo u Grockoj i to 1908. godine kada je dr Jovan Jovanović, čuveni ginekolog-akušer, na više od 60 hektara zasadio 7.000 sadnica trešnje, dopremljenih brodovima iz Nemačke i Francuske. Uspomenu na ovog velikog čoveka sačuvala je upravo gročansko-francuska trešnja koja je po njemu u narodu ponela popularno ime ”doktorka”.

Čak 90 odsto svih poljoprivrednih proizvođača bavi se gajenjem različitih kultura voća, dok se njih svega 10 odsto bavi uzgojem povrtarskih kultura. Zbog toga ne čudi što je nazivaju i srpskom i malom Kalifornijom.

– U Grockoj se pod voćnjacima nalazi 7.493 hektara i to u oko 3.000 registrovanih, aktivnih poljoprivrednih gazdinstava. Ovakvih gazdinstava najviše ima u tzv. južnom delu opštine – u Begaljici, Grockoj, Pudarcima, Umčarima, Zaklopači i Dražnju, dok veliki broj proizvođača iz severnog dela opštine – iz Vinče i Ritopeka, imaju obradive površine i u ataru grada Pančeva, u Ivanovu – kaže Zorica Atić, direktorka Centra za kulturu Grocka, istraživač i hroničar gročanskog kraja.

Osim modernih zasada voća, na ovom prostoru se već stotinama godina gaji vinova loza. Vinograde su ovde, kaže Atićeva, sadili još stari Rimljani, budući da je ovdašnji teren deo čuvenog Zlatnog brda koje se pruža duž Dunava i stapa sa smederevskim vinogorjem.

Malo je poznato da su Beograd i Beč jedine metropole u Evropi koje na svom tlu imaju vinograde i grožđe sa geografskim poreklom.

U slavu grožđa, ali i jednog od zaštitnih sredstava za voće, jedan deo Grocke naziva se, nimalo slučajno, Plavinci. – Mesto je svoj naziv ponelo po nekadašnjim beskrajnim vinogradima koji su se, tretirani plavim kamenom, pod plavom kapom nebeskom plavili na suncu i ogledali u plavoj reci Dunav – objašnjava Atićeva.

Upravo u Plavincima smešten je i jedinstven vinograd u kome se grožđe tretira na organski način i od koga nastaje sertifikovano organsko vino.

Politika

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Beogradski poljoprivrednici moći će da učestvuju u besplatnim obukama koje organizuje Sekretarijat za privredu u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom

Još dve do tri sedmice deli nas od nove žetve pšenice i, kao i uvek kada se spominje taj posao, sve interesuje koliko će koštati novi rod. Deo zemljoradnika smatra da bi kilogram ovogodišnjeg roda trebalo da bude 20 dinara, koliko već nekoliko meseci košta žito, dok su ratari u Banatu mišljenja da nova pšenica treba da staje 24 dinara

Pravilnikom o podsticajima za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze bliže se propisuju vrste podsticaja za investicije – nabavka sadnice vinove loze, izrada vinogradarskog projekta, nabavka naslona za proizvodne zasade

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета