U EU se trenutno vodi rasprava o tome da proizvodi koji su sačinjeni od uvoznih sirovina, a nose oznaku "domaće", predstavljaju varanje potrošača. O tome se vodi rasprava i u našoj zemlji.

Biljana Borzan, poslanica u evropskom parlamentu kaže da je to "perfidno" zavaravanje potrošača, a njeni amandmani za transparentnije označavanje porekla proizvoda usvojeni u Evropskom parlamentu.

Borzan je u svojim amandmanima zatražila da se proširi sastav označavanja porekla sirovine na prehrambenim proizvodima navođenjem zemlje porekla, tačni udeo meda iz EU u odnosu na treće zemlje, na primer Kinu, kao i vidljivije označavanje porekla primarne sirovine na prehrambenim proizvodima koji se prodaju na tržištu Unije.

- Proizvođači koriste činjenicu da u svakoj državi članici, 70 i više posto građana preferira domaće proizvode, i na taj način ih zapravo privlače da misle da su dobili domaće proizvode - kazala je Borzan, a preneo Telegraf.

Kupac se 'ne sme' dovoditi u zabludu

Jedna od glavnih informacija je ta iz koje zemlje je određena hrana i koje je njeno poreklo i na osnovu toga se potrošači odlučuju na kupovinu. Zbog toga je neophodno da, bez izuzetka, tu informaciju imaju na svakom proizvodu.

- To je automatski dovođenje potrošača u zabludu. Njemu nisu date potpune informacije zbog čega je moguće da bi doneo drugačiju ekonomsku odluku da je imao sve podatke na raspolaganju - kaže Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS.

On ukazuje da je na našem tržištu poslednjih godina prisutno i obležavanje tzv. žiga koji jasno ukazuje na domaće poreklo proizvoda. Samim tim, neki drugi proizvodi ne bi smeli da nose taj naziv.

Preciznije, proizvodi, samo zato što su spakovani u Srbiji, ne nazivaju se "domaćim".

Dragić ističe da je činjenica da proizvođačima nedostaje sirovina i da nema ništa sporno u tome što ih uvoze, ali potrošač mora da bude o tome obavešten, a ne da se zavarava skrivanjem podatka.

Postojeća je praksa, pojašnjava Borzan, da na prednjoj strani proizvoda piše "domaće i slično, a na poleđini sitnim slovima koje morate povećati lupom, da je zemlja porekla sirovine neka druga".

Ako je na primer kulen u Vojvodini proizveden od uvoznog mesa, taj podatak mora biti “jasno naznačen na pakovanju". Odnosno, kompanije ne bi smele da varaju kupce tako što će napisati da je sok od paradajza domaći, ako je sok napravljen od paradajza uvezenog iz Albanije.

Agroinfo.rs/telegraf.rs

Sirovine iz uvoza, a na etiketi oznaka 'domaće': Kako se potrošači dovode u zabludu?