Na nedavnom savetovanju poljoprivrednika i agronoma na Zlatiboru ratari su bili pod‌jednako zainteresovani za inovacije u biljnoj proizvodnji, posebno zaštiti, ali i za tržišne uslove.

Ono što je zapaženo jeste da poljoprivrednici očekuju bolju efikasnost i povoljnu zakonsku regulativu i da se postojeći propisi primenjuju od upotrebe semena, zaštite do skladišnog prostora – rečeno je na konferenciji za novinare upriličenoj na Inistutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Predsednica Upravnog odbora Instituta prof. dr Dragana Latković istakla je da je za savremenu proizvodnju semena potreban novi zakon.

– Ratari očekuju od Ministarstva poljoprivrede da dorade propise o setvi sertifikovanog semena, da se bespovratnim ili povoljnim kreditnim linijama podstakne opremanje savremenih otkupnih centara i skladišnog prostora za razvrstavanje zrna po kvalitetu – navela je prof. dr Latković i kazala da zemoradnici očekuju da se rod prvenstveno pšenice treba razvrstavati i plaćati po kvalitetu.

Po njenim rečima, gazdinstva su sugerisala da se nadležnima prenese da se usklade podsticaji u ratarstvu sa merama u okruženju, jer sa oko 50 evra podsticaja po hektaru za samo 20 hektara nisu konkuretni na tržištu.

– Cenu njihove robe umanjuju i troškovi transporta do utovarenih luka koji je 40 evra po toni. Ratari očekuju za prolećnu setvu i prihranu useva državne podsticaje, ako je moguće, već do kraja meseca – predočila je predsednica Upravnog odbora Instituta.

Javna skladišta i kompenzacioni fond treba vratiti

– Poljoprivrednici smatraju da bi radi njihove veće tržišne sigurnosti trebalo da bude snažnije angažovanje komora i ministarstva poljoprivrede i trgovine – rečeno je još u susretu sa novinartima. – Ubeđeni su da je funkcionisanje javnih skladišta i kompenzacionog fonda bilo korisno pre desetak godina jer su na osnovu uskladištene robe dobijali zapise koje je davala banka povezana u ovaj model. To je bio, zapravo, operativni novac za korišćenje u setvi. I sada postoji zakonska regulativa za pomenuta javna skladišta, ali je njihov rad zamrznut zbog nedostatka novca za troškove skladištenja.

Posebno je ukazala na to da je bilo reči o zbivanjima na globalnom tržištu pšenice, a podatke o tome od „Žita Srbije” trebalo bi ozbiljno shvatiti.

– Može se dogoditi da u našim skladištima pre nove žetve pšenice ostane neprodato oko milion tona žita. Ako se tome doda naš prosečan prinos pšenice i on umanji za domaće potrebe, moglo bi se dogoditi da za inostrana tržišta budemo imali i tri miliona tona pšenice za prodaju.

Uz ove procene stigla je i najava po kojoj prva otkupna cena pšenice novog roda bi mogla da bude oko 27 dinara po kilogramu, što je ozbiljno zabrinulo poljoprivrednike jer su izračunali da je ulaganje u setvi bilo od oko 130.000 dinara do blizu 200.000 dinara po hektaru – istakla je dr Dragana Latković. – Prognozirani rod za 2023. godinu je ozbiljan razlog za pronalaženje novih kupaca domaće pšenice, jer zemlje iz našeg okruženja nemaju više potrebe da kupe naše zrno. Zato ratari apeluju da Privredna komora Srbije i Ministarstvo trgovine pronađu nova tržišta.

Agroinfo.rs/epoljomagazin

Subvencija od 50 evra po hektaru paorima nedovoljna