Ђубрење је веома важна агротехничка мера у гајењу дуња.

У младим засадима оно убрзава пораст стабала и почетак рађања, а у старијим – родним засадима утиче на обилно рађање сваке године и добијање квалитетних плодова.
Стога дуње треба редовно ђубрити сваке године одговарајућим минералним и органским ђубривима, из којих оне треба да подмире своје потребе за хранљивим елементима.

Најважнији елементи који се додају у виду ђубрива су: азот, фосфор, калијум, калцијум и магнезијум.
Међутим, поред ових елемената дуња користи и гвожђе, манган, цинк, бор, молибден и др, али у врло малим количинама.
Ђубрењем стајњаком и минералним ђубривима дуње се обезбеђују наведеним хранљивим елементима.

Засади дуње се ђубре у одређено време и одређеним количинама
Дуње у различито време свог узраста користе различите количине хранљивих материја.

У периоду интезивног пораста (у току првих 4-5 година) после сађења, због пораста наџемних и поџемних органа најпотребнији је азот, јер он учествује као компонента беланчевина у изградњи свих ткива и органа дуње. Фосфор и калијум су нешто мање потребни, али су ипак неопходни у одређеној сразмери, јер и они учествују у стварању ткива и у одрвењавају младара.

У периоду родности дуње азот је и даље потребан у великим количинама, пошто учествује у изградњи цветних пупољака, затим цветова и плодова, као и лишћа и младара. Фосфор је потребан за изградњу плодова, лишћа, стабла и корена, али у знатно мањим количинама, отприлике за око 3,7 пута мање од азота и за око 4,3 пута мање од калијума. И потребе за калцијумом су у овом периоду такође велике.

У периоду старости дуња азот је уз одговарајућу резидбу такође неопходан, углавном за поспешивање пораста летораста и за развиће крупнијег и бројнијег лишћа. Калијум и фосфор су исто тако потребни, али у нешто мањим количинама.

Потребе стабала дуње за појединим хранљивим елементима су различите и зависе од пораста, размака сађења, степена продуктивности, начина одржавања земљишта, наводњавања и других чинилаца.
Млада стабла, до пете године живота, обично се ђубре појединачно, са по 0,2-0,5 кг КАН-а, 0,5-1,2 кг комплесног НПК ђубрива односа 10:12:26 по стаблу у зависности од старости.

У родним засадима коренов систем дуње се простире по целој површини земљишта, па се стога ђубри цела површина коју заузимају стабла дуње. Дуње се у овом периоду ђубре знатно већим количинама ђубрива, јер је изношење основних биогених елемената знатно веће, чак и за по неколико пута.

У јесен сваке године, обично крајем октобра или почетком новембра, на хектар под дуњом у роду се растури 400-600 кг комплесног НПК ђубрива односа 10:12:24.
Да ли ће се растурити 400, 450, 500 или 600 кг по хектару зависиће од старости и исцрпљености стабала, густине сађења и др.
Затим се ово ђубриво заоре с коровским биљкама као зеленишем, на дубину 10-14 цм.

Ради одржавања количине хумуса на најмање 3%, треба сваке треће јесени заједно са минералним ђубривима растурити 30.000 кг стајњака по хектару или засејати биљке за зеленишно ђубрење, које се заоравају у другој половини априла идуће године.

Уколико се ма из којих разлога засад у јесен не може да пођубри, онда се то може урадити и у току зиме – у децембру или најкасније до средине јануара (уколико временске прилике дозволе).

Рано у пролеће – у првој половини марта по хектару дуњика треба растурити 200-400 кг КАН-а или амонијум-сулфата, па онда земљиште потањирати. Ако се у току друге половине априла или прве половине маја и поред ђубрења азотом примете симптоми недостатка азота, онда дуње прихранити са 50-100 кг/ха уреје, па земљиште плитко опрашити.

Лети – у јуну па и у јулу, ако се на дуњама примете симптоми недостатка неких хранљивих елемената, онда се биљке ђубре преко лишћа комбинацијом макро и микроелемената, и то у неколико наврата, у размаку од 7 до 10 дана. Најчешће се биљке прихрањују течним ђубривима.

 Izvor:agrosfera.rs

Коришћена литература: Дуња, мушмула, оскоруша. Проф. др Асен С. Станчевић

Ђубрење дуње – Којим ђубривима,koliko i kada?