Hidroponski uzgoj borovnice podrazumeva da, za razliku od klasičnog načina, proizvođač sam kontroliše uslove koje biljka zahteva. Ovo je prva prednost ovakvog načina uzgajanja, a u nastavku teksta saznajte i ostale važne stvari u vezi sa ovom temom.

Proizvodnja borovnice beleži uzlazni trend kako u svetu, tako i kod nas. Najveći proizvođači su SAD, Kanada i Čile, a u Evropi su to Poljaci, Nemci i Francuzi, a Srbija je u poslednje vreme značajno napredovala pa smo postali lider u ovom delu Evrope. Iako proizvodnja borovnice kod nas stalno raste, većina je namenjena inostranom tržištu, dok se samo mali deo, nažalost, plasira na domaće tržište.

Načini gajenja borovnice u Srbiji

Iako je većina proizvodnih zasada zasnovana u zemljištu, zapaža se i sve veće interesovanje za hidroponsko gajenje borovnice. U oba sistema gajenja, biljke su zasađene u supstratnu smešu koju čini kiseli treset i strugotina četinara u različitim odnosima, uz dodatak perlita ili kvarcnog peska. U slučaju hidroponskog načina gajenja ove voćne vrste presudan je sastav supstrata koji mora biti u tačno određenoj razmeri. Iako je ova tehnologija skupa,  proizvođači tvrde da je cena borovnica na svetskom tržištu stabilna i dobra.

Hidroponski uzgoj

U slučaju ovakvog načina uzgoja, lako se mogu koristiti nepogodna zemljišta teškog mehaničkog sastava i neodgovarajuće pH vrednosti jer je stablo u saksiji potpuno izolovano. Takođe, na ovaj način je biljka zaštićena od zemljišnih štetočina. Moguće je ostvariti veću gustinu sadnje, a uspeh zavisi od supstrata koji se nalazi u saksiji. Supstratna smeša je tačno određena i ona predstavlja mehaničku smešu borovnici. Supstrat je kombinacija kisele strugotine, koja potiče od četinara (70 odsto) i kiselog treseta (30 odsto). Kiseli treset se obično uvozi i ima pH vrednost između 2,5 i 3,5. Tako se održava kiselost na nivou koji je potreban borovnici. Dodaju se kvarcni pesak ili perlit od 5 do 10 procenata. Perlit je sterilan, inertan materijal prema hranljivim rastvorima i ima dobru propusnu moć za vodu, a odlično zadržava i vazduh oko korena biljke. U supstratu su i kokosova vlakna koja doprinose sigurnijoj proizvodnji.

Manja potrošnja vode

Ukoliko se koristi ovaj način sadnje, koristi se sistem za navodnjavanje pomoću kapljača (paukova) i na taj način svaka kap vode završava u sadnom mestu. Tako se izbegava rasipanje vode i obezbeđuje bolja iskorišćenost tog resursa. Količina vode koja se troši u ovom sistemu sadnje je na nivou 1-3 litra po biljci/dan, ali se uvek sugeriše dizajniranje kapaciteta koji će moći da podrži i duplo veću količinu vode.

Unošenje hraniva

Hraniva se u ovom slučaju dodaju preko sistema za zalivanje, direktno dodavanjem supstrata ili folijarno preko lista. Mnogo je, inače, činilaca koje proizvođači moraju imati u vidu da bi proizvodnju borovnice doveli do toga da dobijaju odgovarajući prinos praćen adekvatnim kvalitetom, i da uz to njihova proizvodnja bude i ekonomski isplativa. Korišćenju hraniva se mora pristupiti sa pažnjom jer su česti slučajevi da proizvođači, u želji da postignu što bolji rezultat, preteraju sa njihovom upotrebom, a da sa druge strane ne obezbede dovoljne količine adekvatne vode.

Efikasnija iskorišćenost đubriva

Kao što se voda efikasno koristi, tako se vodotopiva đubriva kojim se vrši ishrana biljaka efikasno koriste – bez gubitaka, čime se postižu bolji rezultati pri uzgoju borovnica.

Veći broj biljaka po jedinici površine

Ovaj sistem sadnje omogućava da se na zadatoj površini postavi veći broj biljaka, čime se trošak na ime protivgradne mreže smanjuje na najmanju meru po sadnici, ali u isto vreme stvaraju uslovi da se u projektovanu rodnost uđe u neuporedivo kraćem periodu u odnosu na sadnju borovnica u zemlju.

Postavljanje saksija 

Pre instaliranja saksija, u red se stavlja agrotekstil, koji se buši na mestu gde će doći saksija sa sadnicom. Stavlja se i mreža od pocinkovane žice, kao zaštita od glodara. Umesto polipropilenske folije kao saksije, mnogi koriste i vreće od pletenog agrotekstila. Ukoliko se koriste vreće, tada se ide na ograničavanje prinosa borovnica po biljci iz razloga što se stavlja veći broj biljaka po 1ha. Ograničavanjem biljaka na prinos od oko 2 – 3kg po žbunu, što se projektuje u drugoj tj. trećoj godini od sadnje (to su treća i četvrda vegetacija). U tom slučaju se realizuje 5.000 biljaka po ha, što je na nivou 10 do 15t ploda po ha.

Čitavom procesu treba pristupiti sa pažnjom i dobro razrađenim planom. Proizvodnja borovnice kod nas može biti veoma unosan i isplativ posao. Ulaganja su velika, a investicija se isplati u petoj godini otprilike. Tada se već može razmišljati i o daljem proširenju proizvodnje ukoliko je to plan, čime će se kasnije ostvariti samo još veći profit.

Agroinfo.rs

HIDROPONSKI UZGOJ BOROVNICE: Sve prednosti ovog načina gajenja kod nas