Киви (актинидија) је вишегодишња листопадна биљка пузавица, дугих летораста на којим су спирално распоређени велики тамнозелени листови. Изгледом је слична виновој лози. Релативно је млада воћна врста. Почела се гајити у Новом Зеланду пре 50-ак година, пре 20-ак у Француској, а након тога у Италији и Грчкој. У Србији сеуглавном гаји на окућницама.

Агроеколошки услови за гајење кивија

Температура
Током зиме, у периоду зимског мировања, он може краће време поднети и температуру од -10 °Ц. Али с почетком веге­тације отпорност на хладноћу нагло пада, па температуре од -1,5°Ц за врло кратко време могу проузроковати штете. Млади изданци у пролеће врло су осетљиви на хладноћу, па касни пролећни мразеви наносе при­личне штете. Необрани плод може такође страдати од јесењег или раног зимског мраза.

Вода
Киви тражи много влаге током сезоне раста, па је нужно на­водњавање у подручјима с неравномерним распоре­дом падавина уз ниску релативну влагу ваздуха и високе летње температуре.

Земљиште
Земљиште мора бити добро дренирано, неутралне реакције. За гајење су непо­годна тешка земљишта, која нису оцедита или пак имају повишен пХ и високи садржај активног креча. Будући да се корен кивија углавном распростире плитко, у дубини укорењавања земљиште треба бити добро обезбеђено хранивима.

Избор положаја за подизање засада кивија
Млади нежни изданци нарочито су осетљиви на ветар, зато киви треба садити на положајима заштићеним од ветра или се поџу ветрозаштитни појасеви.

Припрема земљишта за садњу кивија
На предвиђеном терену потребно је претходно истражити хемијско-физичка својства земљишта на основу којих се утврђују потребни мелиоративни захвати и ђубрење. Терен се мора очистити и поравнати као и риголовати. Предвиђене количине минералних ђубрива потребно је равномерно расути по целој површини, а потом је узорати на дубину 40 цм. У засаду кивија обавезно је постављање одговарајуће арма­туре пре садње или након завршене садње у првој години.

Избор сората кивија
Киви је на нашим просторима нова култура, а може се рећи да је нова у интензивном гајењу и у светским мерилима. У производне засаде уведене су сорте »женског цвета« и 2 сорте »мушког« цвета.

Време и техника садње кивија
Садња кивија обавља се током зиме или почетком пролећа па се препоручује припрема терена у лето односно у јесен претходне године, а мелиоративну ђубрење и дубоко орање пре садње. Садњи засада кивија претходи колчење редова и садних места. Затим се копају јамићи толико дубоки и широки да се у њих несметано може поставити садница и мало стајског ђубрива.

Одржавање засада кивија
Будући да је киви биљка која се плитко укорењује, у засадима се не примењује честа обрада земљишта. Ако се примењује обрада земљишта, она мора бити што плића, тек толика да омогући наџор над развојем ко­рова и чување влаге у земљишту, пазећи да се не оштети корење. На тежим земљиштима киви даје најбоље резултате кад се земљиште стално држи и негује затрављено. Киви, као повијуша, склон је намотавању око наслона, да би се то избегло, у првој години мора се извести неколико пинцирања (обично 3) главне леторасти. Пинцирање се изводи отприлике сваких 60 цм, односно кад се летораст у свом вршном делу почиње нагло увијати па на неколико центи­метара имамо 3 - 4 увијања.

Резидба кивија
Постоје две врсте пупољака: мешовити пупољци који дају вегетативне и генеративне органе па вегетативни пупољци дају само вегетативне органе. Дакле, киви доноси род на изданцима из мешовитих пупољака, а из вегетативних пупољака појав­љују се изданци на којима нема цвета, па ни рода. Зимска резидба обавља се у време мировања, у нашим условима у јануару или фебруару. Најповољније време резидбе је 20 - 30 дана пре почетка вегетације. Основна сврха резидбе је остављање најпо­вољнијег броја једногодишњег родног изданака и неродног изданака као и оног којим ће се извести замена главне продужнице. Број остављених пупољака зависи од сорти. Зеленом (летњом) резидбом настоји се одстранити 70 - 80 % од укупне масе која се реже током једне године. Летња резидба има за циљ провретравање крошње како би се омогућило продирање сунчевих зрака до летораста. Током једне године обично се изводе три зелене резидбе. Прва се изводи у априлу или мају, друга након цветања, пре интезивног раста плода, а трећа резидба обавља се почетком августа или раније.

Наводњавање кивија
Киви је биљка која не подноси сушу. У засадима се примењује систем наводњавања »кап по кап«. У првој години до­вољна је једна капаљка по биљци. У другој години дода се још једна излазна цевчица с капаљком, а у каснијим годинама, ако је по­требно, додају се још две.

Ђубрење кивија
За прве две године препоручује се сваку биљку у засаду ђубрити индивидуално азотним ђубривом пре­ма начелу – мање, а чешће. Прве године 30 г урее раздели се у 3 - 4 пута и примени на 1 - 2 м2 око сад­нице током вегетације (ако се засад наводњава, онда од марта или априла до августа). Друге године удвостручи се ђубрена површина и количина ђубрива. Треће године већ се може ђубрити цела површина, и то у два оброка (нпр. 25 кг/1000 м2 урее у марту, затим 12 кг/1000 м2 урее у мају). За апликацију су погодни уређаји којима се могу унети и применити ђубрива помоћу система за наводњавање.

Берба кивија
Плодове кивија треба брати када достигну физиолошку зрелост. Доста је тешко одредити време бербе јер се на плоду с спољне стране не догађају промене као код код других воћних врста. Оптимално време бербе је од краја октобра и у првим данима новембра. Плодови се беру у дрвене сандуке (гајбе) и чувају у контролисаним условима (хладњачама).

Izvor:agroklub.rs

Киви (актинидија)