Размножавање леске положеницама, нагртањем, калемљењем. Који начин одабрати? Леска се калеми искључиво на мечју леску, која не развија изданке, већ се развија у виду стаблашице.

Да би се изданци могли развити, треба с пролећа жбунове леске проредити и жиле им обрадом мало нарањавати. Око тако третираних стабала (жбунова) већ у првом делу вегетације избиће пуно изданака које треба до јесени окопавати и према потреби ђубрити и заливати, да би се што боље развили.
У јесен, по завршеној вегетацији, треба изданке извадити и користити за сађење на сталном месту. Ако се леска размножава резницама, најбоље је то вршити у влажном земљишту и уз помоћ фитохормона за поспешивање ожиљавања.
Најчешће се у јесен узимају зреле резнице дуге 20-25 цм, везују се у снопиће и до фебруара држе у влажном песку, на температури од око 10 степени Целзијусових, како би калусирале.

Саде се косо у прпориште, где се ожиљавају.

Још боље је да се резнице ожиљавају у стакленику или пластенику,у влажном супстрату од перлита и песка, уз сталну влажност ваздуха и супстрата.

Размножавање положеницама
Заснива се на ожиљавању једногодишњих изданака који се не одвајају од матичне биљке, већ се положе у плитак јарак и покрију земљом. Из коленаца тих изданака образују се адвентивне жиле, а из пупољака развијају се младари, који се у јесен одвајају од матичне биљке као ожиљене саднице способне за сађење на сталном месту.

Размножавање нагртањем

За овај начин размножавања бира се дубоко, растресито, умерено влажно и плодно земљиште, које се дубоко изоре или изриља и с јесени засади садницама леске које су произведене неким од вегетативних начина. Сади се на растојању 2,5 м џ 1 м или 2 м џ 0,6 м, што зависи од квалитета земљишта и бујности сорте, а мора се водити рачуна да има довољно земље за загртање младара.

Сађење је у јесен, а с пролећа (у марту) саднице се скрате што ближе земљи (на 3-5 цм), да би загртање младара било што лакше. Из остављеног дела саднице избиће младари, који се нагрћу земљом кад достигну висину 20-30 цм.

Матичњак леске треба добро неговати. То подразумева површинску обраду, заштиту против болести и штеточина и заливање.
После завршетка вегетације врши се ђубрење стајњаком, а азотним ђубривом рано у пролеће.

У јесен се са матичног жбуна одсеку саднице, а пошто се оне као једногодишње не могу (не би требало) употребити за подизање засада, то их треба засадити у растило, где ће се развијати годину дана. У растилу се примењују све потребне агротехничке мере.
Жбунови леске у матичњаку понекад се могу користити за производњу калем гранчица или резница. У овом случају жбунови се не загрћу земљом и не ожиљавају.

Размножавање калемљењем
Најчешће се примењују два начина калемљења:

-калемљење на спавајући пупољак и
-калемљење енглеским спајањем.
Најчешће се примењује калемљење на спавајући пупољак. Треба настојати да се обави у време када се на подлози кора одваја од дрвета. Врло је важно да се обави брзо и чистим ножем.

Калемљење енглеским спајањем изводи се у зимском периоду. Још у јесен се подлоге припреме и држе у трапу или хладњачи на око 4 степени Целзијусових,до момента калемљења. И калем гранчице се држе на тој температури. Подлога и калем гранчица треба да буду исте дебљине. Калемљење почиње у фебруару.

По обављеном калемљењу, саднице се поређају у сандуке са струготином и уносе у просторије загрејане на 25 степени Целзијусових. На тој температури остају око три недеље при релативној влажности ваздуха од 80%.У току вегетације примењују се уобичајене мере одржавања земљишта и заштите.

Леска се калеми искључиво на мечју леску, која не развија изданке, већ се развија у виду стаблашице.
Како мечја леска има дебелу плутасту кору, не калеми се као друге воћне врсте окулирањем, већ искључиво калем гранчицом

Izvor:poljosfera.rs

Размножавање леске изданцима и резницама. Како и када?