Полен амброзије је један од најјачих природних алергена. Сезона полинације амброзије траје од краја јула, па до краја септембра. Највеће вредности концентрације полена амброзије у ваздуху регистроване су у другој декади аугуста и првој декади септембра. Сезонске алергијске реакције најчешће су изазване поленом амброзије. Ево како можете лако да је препознате.

Код алергичних особа полен амброзије изазива низ реакција као што су кијање, кашљање, сузење, свраб, црвенило на кожи и слично. Сви ови симптоми заједно доводе до алергијског ринитиса, а у тежим случајевима и алергијске астме. Особе алергичне на полен амброзије се обрађују у амбулантама Домова здравља и по констатовању симптома алергије упућују на тестирање тестом преко коже.

По дијагностификовању алергичности на полен амброзије, лечење се проводи антихистаминицима, кортикостероидима и сл. Из године у годину број особа алергичних на полен амброзије је све већи, а забрињавајуће је то што је у том броју све више деце алергичне на полен ове опасне алергене биљне врсте. У сузбијању ове опасне коровске и алергене биљне врсте треба се приступити интегралном методом која подразумијева примену свих одговарајућих превентивних, индиректних и директних мера са циљем њеног уништавања.

Ширење амброзије значајан је еколошки проблем, јер одузима простор домаћим биљним врстама, а пред њом узмичу и пољопривредне културе, стога је опасна не само за здравље становништва, већ и за пољопривредна подручја.

Како препознати амброзију?

Врста Амбросиа артемисиифолиа је једногодишња зељаста биљка. Вегетациони период амброзије траје 150 – 170 дана, зависно од еколошких услова. У нашим условима појављује се средином априла, почиње цветати половином јула и цвета обично све до појаве првих мразева. Има свој карактеристични морфолошки опис и препознаје се према изгледу корена, стабљике, листа, цвета (мушког и женског) и плода. Корен амброзије је јак, вретенаст, добро обрастао бочним коренчићима и лако продире у земљиште, дајући биљци чврстоћу и могућност лаког приступа води и храни зависно од подлоге. Корен не продире дубоко, па је амброзија способна да се укорјењује на врло плитким и збијеним земљиштима.

Листови амброзије су наспрамни и перасто дељени у уске, издужене, ланцетасте режњеве, па својим морфолошким изгледом подсећају на пелин. Јасна је разлика између лица и наличја листа. Лице је тамнозелене, а наличје сивозелене боје. Ова разлика је узрокована различитом маљавости, епидермис наличја је маљавији од лица листа.

Стабло је зељасто, од основе разгранато и у горњем делу гради грм. Боја стабла је зеленкасто сива (у почетку вегетације) до црвенкаста (крајем вегетације). Готово читаво стабло је обрасло дугим белим длакама. На пресеку је округло и четвороугаоно. Висине 1 – 1,5 метар, а на плоднијим земљиштима нарасте и преко два метра.

Цвет амброзије релативно је ситан. Цветови су групирани у једнополне цвасти – главице, које се формирају на вршним деловима стабла и грана те у пазуху горњих листова. Амброзија је једнодомна биљка, то значи да се на истој биљци налазе раздвојени мушки и женски цветови, а понекад се могу наћи и на раздвојеним биљкама. Мушки цветови су цевасти и ситни окренути према доле, груписани у полулоптасте цвасти у облику главице, бледожуте боје.

Прашници производе велики број поленових зрна. Женски цветови су груписани у једнополне женске цвасти, зеленкасто беличасте боје, испод мушких главица. Мали број биљака амброзије има само женске цветове, а такве биљке се зову „женске биљке“. Опрашивање је путем ветра (анемохорно).

Плод амброзије је ахенија, која се формира у оквиру женских цвасти. У ахенији се налази семе обавијено чврстим омотачем, карактеристичног изгледа. Ахенија је најчешће јајастог облика са 5 – 7 бодљастих израштаја. Могуће је поистоветити семе са плодом, јер се у природи семе никад не налази самостално (голо), због чега плод (ахенија) уједно представља и семе. Семе је светлосмеђе до тамносмеђе, скоро црне боје, са израженим тамнијим пругама или мрљама.

Извор: Агромедиа

Амброзија: Штетност и заштита