Na području RC Beograda i Mladenovca zasadi šljive se nalaze u različitim fazama, rane sorte su obrane, a kod poznih sorti berba je ili završena ili se privodi kraju. Registrovano je prisustvo plamenjače i šljivinog smotavca koji prave štetu zasadima.

Vizuelnim pregledima zasada šljive na različitim lokalitetima, u pojedinim zasadima gde nisu blagovremeno primenjene hemijske mere zaštite, registrovano je prisustvo simptoma prouzrokovača plamenjače šljive (Polystigma rubrum) i oštećenja ploda od šljivinog smotavca (Grapholita funebrana).

Simptomi plamenjače šljive na listovima prisutni su u vidu narandžastih pega. U okviru pega se formira stroma, koja krajem leta dobija zagasitu boju. Prilikom jačeg napada pomenutog patogena listovi opadaju, biljka slabi, a plodovi bivaju sitni.

Patogen prezimljava u opalom lišću. U proleće, nakon kretanja vegetacije, sa porastom temperature i prvim kišama, dolazi do oslobađanja askospora, koje dospevaju na listove, klijaju i vrše infekciju lista.

U cilju sprečavanja infekcije pomenutim patogenom preporučuje se sprovođenje fungicidnih tretmana po pojavi prvih listova, a pre najavljenih padavina. Takođe, poželjno je tokom jeseni uklanjati i uništiti opale listove čime će se smanjiti inokulum za narednu vegetaciju.

Šljivin smotavac je ekonomski najznačajnija štetočina šljive. Štete nanose larve koje se nakon piljenja ubušuju u plod. Napadnuti plodovi zaostaju u porastu, menjaju boju i na kraju opadaju.

Biologija pomenute štetočine prati se vizuelno, praćenjem svih razvojnih stadijuma, ali i pomoću feromonskih klopki kojima se prati dinamika leta odraslih jedinki. Na osnovu dobijenih podataka blagovremeno su date preporuke u cilju kontrole pomenute štetočine i sprečavanja ubušivanja larvi ove štetočine u plodove šljive.

Agroinfo.rs/agrosmart.net

Šljivin smotavac i plamenjača prave štetu u zasadima u kojima nisu pravovremeno sprovedene mere zaštite